Друштво руско-српског пријатељства у Санкт Петербургу

20. 08. 2019.

Брачни пар Пријма, Драгана и Иван, срели су се и заволели пре више од две деценије у Санкт Петербургу. Од тада су на заједничком задатку, а то је јачање руско-српског пријатељства и ширење љубави према култури и традицији два народа.

Академија Србија у Санкт Петербургу окупља многобројне Србе који живе, раде и студирају у овом граду. И не само Србе, већ и Русе, који хоће да науче, осим српског језика, још много тога из наше књижевности и историје. Главном мисијом сматрају промоцију српског језика и српске културе.

У оквиру Академије ради Школа српског језика и културе, Разговорни српски клуб, хор Даница. Од 2012. године, када је формирано Друштво руско-српског пријатељства, везе између ова два народа знатно су оснажене.

   „Имамо много чланова Друштва, којих је сваке године све више. То су и млади људи и студенти, људи средњих година, старији, сви који воле Србију и српску културу долазе у наше друштво. Некада сам радила као професор српског језика на Универзитету у Београду, а сада радим у Библиотеци Руске академије наука у њеном словенском фонду, као научни сарадник. Овде сам потпредседник Друштва и руководим овом школом”, каже потпредседник Друштва руско-српског пријатељства др Драгана Дракулић Пријма.

Драгана је писала и уџбенике српског језика за студенте.

„Први уџбеник који смо издали Олга Трфимкина и ја, зове се Српски језик за почетнике (почетни курс) и колико је интересовање за српски језик говори и то што је ова књига постала бестселер, јер је за једно полугодиште доживео три издања, а тиме не могу да се похвале ни уџбеници енглеског, француског и других светских језика”, каже Драгана.

Драгана је дошла у Русију одмах по завршетку гимназије, 1988. године. Ту је и завршила студије, потом докторирала. А онда се десила и љубав.

„Један Рус ме је чврсто загрлио и није ме пустио кући. Фасцинирао ме је својим знањем српског језика, да му нисам поверовала да је Рус, иако физички личи”, каже Драгана.

Председник Друштва руско-српског пријатељства др Иван Пријма је спреман на шалу, прија му кад чује да је “српски зет”.

„Ја сам српски зет, као што је и Драгана овде постала Рускиња, а тако је многи и третирају. Перфектно говори руски, и то што је остала овде, право је сведочанство колико се она посветила Русији. Срели смо се на факултету, ја сам предавао српски језик, неколико њих је дошло, као победници на Олимпијаде за руски језик да студирају руски, и случајно су ме чули како предајем у учионици. Мислили су да сам српски лектор па су свратили, и тако смо се нашли…очарали смо се међусобно…”, каже др Иван Пријма.

   Др Иван Пријма се бави и превођењем са српског на руски језик.

„Ја сам започео традицију превођења Светог Николаја Владимировића, 1995. је изашла прва књига Молитве на језеру, у мом преводу. А од тада, имамо сабрана дела на руском језику владике Велимировића. Превели смо и дела Јустина Поповића, а прошле године сам превео и Живот и прикљученија Доситеја Обрадовића, јер ни то није било преведено. Ето, на тај начин можемо добринети развоју заједничке културе, јер она то јесте”, закључује др Пријма.

Драгана Дракулић Пријма и Иван Пријма у Санкт Петербургу су познати као врсни преводиоци на многим догађајима, а посебно при сусретима државника Русије и Србије.

„Српска стварност“ / Верица Катанић – РТС, Дијапора /