- 10. 2021.
Лидери 27 земаља чланицва ЕУ са самита у Бриселу позвали су на јачање напора у циљу превазилажења неодлучности, коју грађани имају када је реч о вакцинацији против ковид 19.
ЕУ лидери констатују да је вакцинација донела значајан напредак у борби против ковида, али да се стопа вакцинације мора повећати широм Европе.
“Да би се даље повећале стопе вакцинације широм Уније, требало би појачати напоре за превазилажење неодлучности у вези са вакцином, укључујући и борбу против дезинформација, посебно на платформама друштвених медија”, наводи се у закључцима самита.
Лидери ЕУ су позвали земље чланице на даљу координацију у циљу олакшавања слободе кратања унутар ЕУ, у светлу епидемилошке ситуације, а Комисија је позвана да убрза свој рад на узајамном признавању сертификата са трећим земљама.
Позива се и на финализацију тзв. Уније здравства, која би требало да осигура бољу превенцију, спремност и одговор ЕУ на будће здравствене кризе.
Европски савет поновио је посвећеност ЕУ доприносу међународном одговору на пандемију и обезбеђивању приступа вакцинама за све.
Поред позива државама чланицама да убрзају испоруке вакцина земљама где су оне најпотребније, ЕУ се обавезала и да ће наставити да подржава производњу и употребу вакцина у партнерским земљама.
На дводневном самиту лидера Европске уније у Бриселу једна од главних тема била је енергетска криза изазвана рекордним ценама струје и гаса. Такође, у први план је избио и спор Брисела и Варшаве око одлуке пољског суда да не призна првенство европског права над домаћим законима.
Спор Брисела и Варшаве око независности правосуђа и владавине права у Пољској није од јуче, али је недавна одлука пољског суда да одбије првенство европског права у односу на домаће законе схваћена као потенцијално први корак Пољске ка изласку из Европске уније или макар европског правног поретка.
Представници више земаља чланица су доста оштро говорили о поступку пољског суда и истакли да тај проблем улази у срж функционисања Уније и њеног правног поретка.
Иако постоје бројне финансијске и друге санкције које су на располагању Бриселу, ићи ће се средњим путем који заговара и немачка канцеларка Ангела Меркел, а то значи без отворене конфронтације, уз тражење компромиса.
Опроштајни самит за три европска лидера
Данашњи самит у Бриселу је занимљив и по томе што је опроштајни за чак три европска лидера – за чешког премијера Андреја Бабиша, председника шведске владе Стефана Левенаи немачку канцеларку Ангелу Меркел, која одлази након 16 година на челу Немачке и укупно 107 самита европских лидера на којима је учествовала.
Меркелова је међу европским лидерима била пре финансијске кризе, пре мигрантске и дужничке кризе, пре пандемије коронавируса – све се променило од почетка до краја њеног мандата, а можда се заправо ништа и није променило.
На првом самиту на којем је Ангела Меркел учествовала, у децембру 2005. године, такође се расправљало о миграцијама, о климатским променама и владавини права, али у Ираку.
Било је речи и о проширењу на Западни Балкан и тада је Северна Македонија, која се другачије звала, добила статус кандидата, али ни 16 година касније није почела преговоре о чланству.
Присећају се сви да је на почетку свог мандата у новембру 2005. године Ангела Меркел рекла да ће, када је у питању проширење Европске уније, заступати политику малих корака.
Многи су сагласни да је Меркелова у бурном периоду сачувала стабилност Европе и безбедно је провела кроз све кризе, али да су мали кораци политике проширења на Западни Балкан остали сувише мали кораци.
„Српска стварност“