- 07. 2022.
Национални Дан науке установљен на дан рођења Николе Тесле биће данас симболично пропраћен широм Србије, а захваљујући бројним поштоваоцима лика и дела једног од највећих светских умова и проналазача овај датум ће бити обележен и у САД, Канади и Африци.
Музеј Николе Тесле, који ове године навршава седам деценија постојања, како је за Танјуг најавила директорка музеја Ивона Јевтић, традиционално ће и овог 10. јула бесплатно отворити врата за све посетиоце.
У САД, где је живео шест деценија, 166. година од Теслиног рођења биће обележена у Филаделфији, једином америчком граду који је још 2012. године 10. јул прогласио градским празником.
На Лонг Ајленду у јединој Теслиној преосталој лабораторији претвореној у музејски комплекс, тај важан датум биће прослављен наредног викенда низом манифестација у знаку Теслиног великог доприноса бежичној технологији.
Захваљујући иницијативи канадског посланика Тома Ракочевића Дан Николе Тесле биће званично други пут обележен у читавом Онтарију – провинцији са 15 милиона становника, а не само у Хамилтону и на Нијагариним водопадима који имају веома велики значај за Теслу, а где се, како за Танјуг додаје Ракочевић, годинама поносно окупља српска дијаспора.
Теслин научни центар Ворденклиф (TSCW) на Лонг Ајленду дан Теслиног рођења сваке године обележава посебним програмом. Током короне свечаност је искоришћена за премијеру филма “Тесла” уз присуство холивудских звезда Итана Хоука, Мајкла Алмерејде и Кајла Меклахана. Ове године то ће бити и изложба уз приказ рада Теслиног торња, али донаторска вечера као подршка развоју TSCW у глобални научни центар.
Министарство просвете ће у понедељак заједно са Центром за промоцију науке уручити признања најзаслужнијим за допринос у промоцији науке.
Тесла је рођен 10. јула 1856. године у Смиљану, у Лици, а умро је на Божић 1943. године на Менхетну у Хотелу Њујоркер у којем је живео последњих десет година. Његовим именом названа је јединица за мерење високог напона и јединица јачине магнетног поља, а његова заоставштина уписана је у Унесков регистар.
Од 1994. у Њујорку угао 40. улице и 6. авеније зове се Угао Николе Тесле.
Каријеру је почео 1878. године у Марибору, као помоћни инжењер али је те године, због очеве смрти, да би му испунио жељу, уписао факултет. Након студија у Прагу почео је да ради у Будимпешти у Централном телефонском уреду, а потом у Паризу у Едисоновом континенталном друштву.
Две године касније стигао је до самог Едисона, тада најзначајније личности на пољу технике у Америци.
Први патент поднео је 1884. године, а после одласка из Едисонове компаније и оснивања “Тесла Елецтриц Лигхт & Мануфацтуринг”. Заслужан је за 700 патената од којих је више од 300 заштићено у 27 земаља на пет континената, а међу онима које никада није покушао да заштити је и примена високофреквентних струја у медицинске сврхе.
Требало му је више од четири деценије да постане редовни члан САНУ, након што је први пут одбијен 1892.
Градоначелник Њујорка Фјорело ла Гвардија, по ком је назван један од три главна њујоршка аеродрома, на сахрани Тесле прочитао је говор, који је написао Луј Адамиц, словеначки писац, есејиста и преводилац.
“Овде, у Њујорку, прошле среде је у својој хотелској соби преминуо један човек. Звао се Никола Тесла. Умро је сиромашан, али је био један од најуспешнијих људи који су икад живели. Његова достигнућа су огромна, а како време пролази постаће све већа. . . “. Лагвардија је пред опело на радију за Теслу рекао да је могао постати најбогатији човек у Америци, али да то једноставно није желео.
“Желео је успех, који је наменио другима. Волео је људе, био је научник – геније, песник науке. Новац га није занимао и све што је учинио, учинио је у складу са својим природним даром, који му је у родној земљи подарила мајка”, рекао је један од најбољих градоначелника у историји САД.
Пријатељи Николе Тесле били су писац Марк Твен и француска глумица Сара Бернар. О њему је снимљено више филмова, а у “Престижу” Теслин лик тумачи Дејвид Боуви.
„Српска стварност“