- 11. 2020.
Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Републике Србије Дарија Кисић Тепавчевић изјавила је данас да је основни циљ стратешких докумената у области економских миграцијa успоравање одласка наших грађана на рад у иностранство, као и подстицање повратка стручњака из дијаспоре у Србију.
Кисић Тепавчевић је на видео-конференцији „RE:Integrate – повратак и (ре)интеграције: изазови током ковид-19 пандемије“, коју је организовао пројекат „Миграције за развој“, a спроводи Немачка организација за међународну сарадњу – ГИЗ, подсетила на то да је у фебруару ове године усвојена Стратегија за економске миграције за период од 2021. до 2027. године.
Циљ тог документа, како је истакла, јесте да оснажи институционалне капацитете, створи друштвени и привредни амбијент за успоравање одласка радно способног становништва, јача везе са дијаспором и подстиче повратне миграцијe.
Такође, министарка је додала да је, уз подршку ГИЗ-а, у току израда пратећег акционог плана за период од 2021. до 2023. године, напомињући да је веома важно да градимо систем прикупљања података о различитим категоријама повратника, како бисмо на прави начин креирали програме подршке за сваку од њих.
Она је рекла да не постоје званичне статистике, ни релевантни подаци, о томе колико грађана Србије одлази на рад у иностранство, као ни подаци о њиховом полу, стручности и годинама.
Према подацима лиценцираних агенција, од јануара до новембра 2020. године њиховим посредством у иностранству запослило се приближно 1.000 наших држављана, што је знатно мање у односу на претходне године, када се у просеку на годишњем нивоу преко тих агенција запошљавало приближно 6.500 наших грађана.
У истом периоду посредством Националне службе за запошљавање око 1.500 наших грађанаје пронашло посао у иностранству, пре свега у Словенији и Немачкој.
Када је у питању запошљавање странаца у Србији, Кисић Тепавчевић је навела да је од јануара до половине новембра ове године издато више од 10.000 дозвола за рад страним држављанима, а од децембра 2014. године, када је ступио на снагу Закон о запошљавању странаца, приближно 55.000 дозвола, највише радницима из Кине, Русије, Турске и Италије.
Она је подсетила и на то да је Влада Србије, на предлог Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, формирала Координационо тело за праћење токова из области економских миграција у Републици Србији, наводи се у саопштењу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
„Српска стварност“