- 09. 2021.
Посланици Скупштине Србије започели расправу о Предлогу закона о употреби српског језика у јавном животу и очувању ћириличног писма.
Влада Србије је почетком септембра усвојила, на предлог Министарства културе и информисања, тај предлог закона.
Предлогом закона дефинисано је установљавање додатних мера, чији је циљ неговање српског језика и ћириличког писма, као и културних и традиционалних вредности, и шира употреба ћириличког писма у јавном животу, с обзиром на историјски, културни и идентитетски значај тог писма.
Предлог закона предвиђа обавезујуће и стимулативне мере за заштиту ћириличког писма.
Обавезујуће мере шире круг субјеката који су у обавези да користе ћириличко писмо и по овом закону то би били сви субјекти који послују или обављају делатност са већинским учешћем јавног капитала.
Обавеза употребе ћириличког писма већ је предвиђена Законом о службеној употреби језика и писама за државне, покрајинске и локалне органе власти, јавна предузећа и јавне службе.
Предлог закона прописује и мере стимулативне природе које су првенствено усмерене на приватни сектор, као и на средства јавног информисања у приватном власништву, с обзиром на њихов значај у јавном животу и односе се на могућност установљавања, пореских и других административних олакшица за субјекте у приватном сектору који се одлуче да у свом раду и пословању користе ћириличко писмо.
Предвиђено је и да културне и друге манифестације, које се финансирају или суфинансирају из јавних средстава, морају имати лого исписан на ћириличком писму, у складу са прописима према којима се организују.
Такође, предвиђено је оснивање посебног савета Владе за српски језик, који ће са стручног становишта пратити и анализирати стање у области употребе српског језика у јавном животу и спровођења мера ради заштите и очувања ћириличког писма, као матичног писма и предлагати препоруке, предлоге и мере за унапређење стања.
Србија и Република Српска 15. септембра усвајају закон о очувању ћириличког писма
Министарка културе и информисања Маја Гојковић позвала је данас посланике да у среду 15. септембра на Дан српског јединства, слободе и националне заставе подрже Предлог закона о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма.
Гојковић је у Скупштини Србије рекла да је Предлог закона иницирао председник Србије Александар Вучић, као и члан Председништва БиХ Милорад Додик, наводећи да ће истог дана и парламент РС усвојити истоветан закон.
Она је напоменула да ће два закона бити не само важан корак напред у неговању језичке културе, већ и снажна потврда нераскидивих веза и заједничке политике Републике Србије и Републике Српске.
“Првенствени циљ доношења овог закона јесте боље регулисање статуса ћирилице у јавном животу, имајући у виду њен значај и чињеницу да су језик и писмо један од најважнијих делова културног наслеђа и питање идентитета сваког народа”, рекла је Гојковић.
Министарка је подсетила да у правном систему земље већ постоји Закон о употреби службеног језика и писама, наводећи да доношење Закона о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма није ни у каквој колизији са постојећим законом, нити је намера предлагача да се латиница као писмо на било који начин дискриминише.
Мере за заштиту и очување ћириличког писма које нови закон предвиђа, имају у суштини двојаки карактер, рекла је Гојковић и објаснила да су прве обавезујуће, и оне шире круг субјеката који су у обавези да користе ћирилично писмо.
“Према предложеним решењима, то би били сви субјекти који послују или обављају делатност са већинским учешћем јавног капитала”, објаснила је Гојковић.
Како је додала, новим законским решењима обавезу коришћења ћирилице имаће и јавне медијске установе “Радио-телевизија Србије” и “Радио-телевизија Војводине”, у складу са законом којим се уређују јавни медијски сервиси.
Предлог је да обавезна употреба српског језика и ћириличног писма, као матичног писма, од стране наведених субјеката обухвата и правни промет и укључује и исписивање пословног имена односно назива, седишта, делатности, назива роба и услуга, упутстава за употребу, информација о својствима робе и услуга, гаранцијских услова, понуда, рачуна (фактура) и потврда.
Други скуп мера је стимулативне природе и претежно је усмерен на приватни сектор и на средства јавног информисања у приватном власништву, с обзиром на њихов значај у јавном животу.
Те мере односе се на могућност установљавања, на основу посебних прописа, пореских и других административних олакшица за субјекте у приватном сектору који се одлуче да у свом раду и пословању користе ћирилично писмо.
“Посебно битно јесте да закон предвиђа да културне и друге манифестације које се финансирају или суфинансирају из јавних средстава морају имати лого исписан на ћириличком писму, у складу са прописима према којима се организују”, рекла је Гојковић.
Значајна новина, према њеним речима, је и оснивање посебног Савета Владе за српски језик, који ће са стручног становишта пратити и анализирати стање у области употребе српског језика у јавном животу и спровођења мера ради заштите и очувања ћириличког писма, као матичног.
Поред тог тело ће предлагати мере за унапређење стања у области употребе српског језика у јавном животу и заштите и очувања ћириличког писма.
Предвиђене су и новчане казне за поступање супротно одредбама предложеног закона.
Новчане казне за прекршај крећу се у распону од 50.000 до 500.000 динара када је реч о правном лицу, а од 15.000 до 100.000 динара за одговорно лице у правном лицу.
Предлог закона дефинише да се почетак његове примене одложи за шест месеци од ступања на снагу, како би субјекти којима су прописане обавезе имали довољно времена да свој рад и пословање прилагоде новим законским решењима.
Гојковић је поручила да се усвајањем закона одужујемо славним прецима и великанима, Вуку Стефановићу Караџићу, Његошу, Иви Андрићу, Милошу Црњанском и другима.
“Штитећи своје највеће културне и традиционалне вредности, а ћирилица то свакако јесте, испуњавамо нашу моралну и законску обавезу”, закључила је Гојковић.
СВМ поднео три амандмана на Предлог закона
Посланичка група Савеза војвођанских Мађара поднела је три амандмана на Предлог закона о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћирличког писма.
Како су Танјугу рекли у тој посланичкој групи, суштина амандмана је да обавезно ћириличко писмо у случају српског језика неће утицати на службену употребу језика и писма националних мањина, да се осим за предузећа која користе ћириличко писмо, могуће пореске олакшице односе и на привредне субјекте који се служе језиком и писмом националних мањина.
Такође, предлажу и да се лого манифестација националних мањина може исписати на матерњем језику, а не ћирилицом.
„Српска стварност“