- 03. 2021.
Подршку чланству Србије у НАТО-у даје 10 одсто грађана, док је 79 одсто против, а 11 одсто још је неодлучно, показало је истраживање Института за европске послове “Од бомбардовања до сарадње: Србија и НАТО 22 године касније”.
Петина испитаних прихватила би извињење због бомбардовања, два одсто мање него у претходном истраживању, али укупно посматрано, уочен је пад – 68 одсто не би, наведено је у истраживању које је показало да већина сматра и да од чланства нема користи.
Анкетирани за бомбардовање криве САД, Запад и Слободана Милошевића, велики број и даље не зна колико је људи тада страдало, наводи Институт за европске послове које је од 9. до 13. марта спровео истраживање о односима Србије и НАТО-а на репрезентативном узорку од 1.202 испитаника.
Испитаници су oднос Србије и НАТО-а оценили оценом испод просека – 2.25.
Поредећи тај однос последњих година може се уочити благи тренд пораста висине просечне оцене од 2018, док у односу на прошлу годину оцена стагнира.
Када су у питању разлози НАТО бомбардовања, највећи број грађана наводи војне интересе САД, затим интерес и политичке разлоге САД и Запада, стварање независног Косова, политику Слободана Милошевића и стратешке и геополитичке циљеве, док се остали одговори јављају у мањем проценту.
Већина испитаника, по истраживању, сматра да је од последица НАТО бомбардовања страдало више од 2.000 људи, трећина наводи више од 5.000.
Да су погинуле 754 особе каже 3,2 одсто испитаника, док петина није умела да се изјасни, наводи Институт.
Када је у питању подршка сарадњи Србије и НАТО-а, 59 одсто испитаника је против, док је 28 за – четири одсто мање него раније, а неодлучних је 13 одсто.
Највећи проценат противљења помирењу уочен је у групи младих који нису били ни рођени или су имали највише седам година у време бомбардовања.
„Српска стварност“