- 05. 2022.
Састанак у Москви, без детаља разговора Рјапкова и Саливена
Амерички амбасадор у Москви Џон Саливен разговарао је са замеником министра спољних послова Русије Сергејом Рјапковом, саопштио је Стејт департмент.
Циљ састанка, како је објавио Вашингтон, била је дискусија о билетаралним односима две државе.
Састанак је трајао двадесетак минута и о садржају дискусије нису објављени додатни детаљи.
Напуштање руског гаса могло би да кошта ЕУ 214 милијарди долара више
Актуелни план Европске уније за елиминисање ослањања на руски гас заменом гаса од других снабдевача могао би да кошта блок до 214 милијарди долара више него што је првобитно предвиђено, оцењује се у извештају компаније за климатска истраживања “Ембер” и организације “Глобал витнес”.
Европа и даље неспремна за енергетски заокрет
Украјина је затворила главну транзитну руту руског гаса Европи, што је одмах умањило испоруке за четвртину. Иако је снабдевање европских потрошача за сада редовно, ситуација се пажљиво прати. Европска складишта гаса напуњена су тек 37 одсто, а страх од поремећаја снабдевања аутоматски је подигао цену гаса на 1.250 долара, четири одсто више него јуче.
У саопштењу украјинског “Нафтогаза” се наводи да је одлука о прекиду гаса “виша сила” која онемогућава даљи транспорт преко граничне интерконекције Сохрановка, па предлаже преусмеравање испорука за Европу на другу руту, Суџу, која се налази на територији коју контролише Украјина.
Из “Граспрома” упозоравају – на другој рути нема техничких услова за прихват већих количина гаса. Гасоводом преко Украјине, Европи стиже трећина руског гаса.
Русија је увек одговорно испуњавала и намерава да испуни све уговорне обавезе, поручио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.
Гасоводом преко Украјине снабдевају се највише Словачка, Аустрија, Италија, Мађарска делом. Доток руског гаса осталим гасоводима – Јамал, Северним, Балканским, Турским и Плавим током је редован. Украјински гасовод некада је био главни, а од пре две године је алтернативни правац снабдевања и наше земље.
НАТО: Не желимо директан сукоб са Русијом
Пружајући подршку Украјини и јачајући сопствену одбрану, НАТО настоји да минимизује ризике од директног сукоба са Руском Федерацијом, изјавио је заменик генералног секретара алијансе Мирча Џоана.
“Морамо се побринути да, подржавајући Украјину, јачањем одбране НАТО, не стварамо ризик од ескалације ка рату између НАТО и Русије”, рекао је он у Вашингтону.
Џоана је нагласио да НАТО има одговорност да обезбеди да се “овај рат не шири даље, јер би то довело до додатне патње, смрти и више нестабилности широм света”. (Риа Новости)
Земан одобрио: Више од 100 Чеха у украјинској војсци
Председник Милош Земан одобрио је учешће чешких држављана у украјинским оружаним снагама, чиме им је гарантовано изузеће од судског гоњења.
Ова уредба важи за 103 особе која су, сходно чешким законима, тражила дозволу од председника државе како би се придружили оружаним снагама неке друге земље.
Да би се ова група Чеха заиста прикључила украјнској војсци остаје да одлуку потписе и премијер Перт Фијала.
Џонсон и Андерсон: Односи с Путином не могу бити нормализовани
Премијер Велике Британије Борис Џонсон и његова шведска колегиница Магдалена Андерсон рекли су да односи са руским председником Владимиром Путином више никада не могу бити нормализовани након руског напада на Украјину.
Џонсон се сусрео у Шведској са пренијерком Андерсон да би потписао нови безбедносни споразум између Британије и Шведске.
Портпарол британског премијера је рекао да су лидери након разговора нагласили да “односи са Путином више никада не могу бити нормализовани”.
Портпарол је такође рекао да су се лидери сложили да су последице Путиновог напада “из основа промениле међународну безбедносну архитектуру”. (Ројтерс)
Зеленски: Кијеву понестаје стрпљења за преговоре с Русијом
Украјински председник Володимир Зеленски упозорио је да Кијеву понестаје стрпљења за преговоре са Русијем, с обзиром на “све више доказа о зверствима која су починиле руске снаге у Украјини”.
Зеленски је у онлајн обраћању студентима Факултета политичких наука у Паризу рекао да је Кијев спреман да води преговоре “док год није прекасно”, али је додао да та жеља нестаје са “сваким новим зверством руских снага”.
“Са сваком новом Бучом, са сваким новим Маријупољем, са сваким новим градом где постоје десетине мртвих, случајеви силовања, са сваким зверством, жеља и могућност за преговоре нестају, као и могућност решења дипломатским путем”, поручио је Зеленски. (Гардијан)
Песков: Становници Херсона да одлуче о припајању Русији
Одлуку о захтеву да Херсонска област уђе у састав Руске Федерације треба да донесу становиници тог региона, поручио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.
Он је нагласио да “такве судбоносне одлуке” морају да имају апсолутно јасну правну позадину, оправдање, и да буду апсолутно легитимне, као што је то, како је рекао, био случај са Кримом.
“Да ли треба или не треба да буде таквог захтева, становници Херсонске области тек треба да одлуче. Становници Херсонске области треба да одреде своју судбину. Наравно, ово је питање које треба јасно и пажљиво да верификују и процене адвокати и правни експерти”, објаснио је Песков, преноси Интерфакс.
Он није хтео директно да одговори на питање да ли Кремљ верује да би у том случају било исправније да се одржи референдум за решавање тог питања.
“Рекао сам шта сам хтео да кажем. Нисам рекао ништа о референдуму”, рекао је Песков. (Интерфакс)
Пушилин: У Азовстаљу више нема цивила
Лидер самопроглашене Доњецке Народне Републике Денис Пушилин рекао је да у челичани Азовстаљ у Маријупољу више нема цивила.
“Према нашим информацијама, тамо више нема цивила, тако да нам руке више нису везане”, рекао је Пушилин, преноси Тас.
Локални украјински званичник рекао је јуче да је у челичани заробљено још најмање 100 цивила, као и одређени број рањених украјинских бораца.
Немачка: Снабдевање гасом из Русије за сада стабилно
Немачко снабдевање гасом из Русије и даље је безбедно, саопштило је Министарство економије, након што је пресушио доток руског гаса у Европу преко једне важне транзитне станице у Украјини.
Кијев је саопштио у уторак да ће обуставити проток гаса кроз транзитну станицу “Сохрановка”, преко које се допремала скоро трећина гаса из Русије у Европу преко украјинске територије, и да ће преместити проток на друго место.
“Пажљиво пратимо ситуацију. Кризни тим за гас и оператери мреже гасовода такође прате ситуацију. Снабдевање Немачке је и даље стабилно”, навело је немачко министарство у саопштењу, преноси Ројтерс.
Из Удружења немачке гасне индустрије кажу да утицај затварања транзитне станице Сохрановка на снабдевање може да се процени тек када се види како се тај потез одразио на доток гаса. (Ројтерст)
Херсонска област тражиће да буде у саставу Русије
Власти украјинске Херсонске области, која је под руском контролом, саопштиле су да ће тражити да се припоје Русији.
Заменик лидера регионалне војне и цивилне администрације Херсона Кирил Стремоусов рекао је да је “град Херсон Русија”, а да се на територији Херсонске области “неће стварати никаква ХНР (Херсонска народна република), неће бити референдума”, преносе РИА Новости.
“То ће бити један једини указ на основу захтева руководства Херсонске области председнику Русије и биће поднет захтев да се ова област укључи у састав Руске Федерације као пуноправни регион”, рекао је Стремоусов на конференцији за новинаре.
Борељ: Да ли желите да Украјинци клече пред Русима?
Високи представник за спољну и безбедносну политику ЕУ Жозеп Борељ рекао је да не разуме противнике испоруке наоружања и упитао да ли би они желели да виде “Украјинце да клече пред Русима”.
Борељ је, у интервјуу за Франкфуртер алгемајне цајтунг, нагласио да не разуме да се противе испорукама наоружања уз аргумент да би то продужило рат.
“Питам те људе: Да ли вам је важно како ће се завршити рат? Треба ли Украјинци да клече пред Русима?”, упитао је он.
Борељ је најавио да ће ЕУ наставити да испоручује оружје Украјини, и да ће настојати да слаби руску економију и повећа међународну изолацију Москве.
“Али ми не желимо да се боримо против Русије”, подвукао је он. Борељ је истакао да се рат завршава преговорима.
“Треба доћи за преговарачки сто из позиције силе, и сада је битно да Украјинце доведемо у ту позицију”, објаснио је он.
Борељ је, такође, поручио да ЕУ не може да буде посредник у преговорима између Русије и Украјине.
Оценио је да Руси то не би прихватили, као што Брисел не би прихватио Русију као посредника.
Кина, додао је, исто не одговара, јер, како тврди, нагиње према Русији.
Борељ је оценио да Турска ради веома добар посао и да има добре односе са обе стране.
“Најбоље би биле УН”, истакао је Борељ додајући да Украјина, Русија и посредник треба да одређују исход преговора.
Борељ није желео да коментарише могући исход преговора, и рекао да све зависи од тога колико је која страна јака.
Упитан за могуће увођење ембарга на увоз руског гаса, Борељ је казао да је гас стратешки производ, и да није само извор енергије, већ и сировина за претрохемијску индустрију, где је незаменљив.
Указао је да је важно да се нађу нови добављачи.
Тако је казао да је недостатак терминала за пријем течног природног гаса грешка коју треба препознати и исправити. (Франкфуртер алгемајне цајтунг)
„Српска стварност“ / Агенције /