- 05. 2022.
На Светски дан слободе медија многи упозоравају на угроженост ове професије. Новинари често раде у отежаним условима, уз повећан финансијски и политички притисак, надзирање, затворске казне или насиље због тога што обављају свој посао.
Светски дан слободе медија прогласила је Генерална скупштина УН у децембру 1993. године, након препоруке Унеска.
Од онда, сваког трећег маја, годишњица Декларације Виндхок о принципима слободе штампе обележава се као Светски дан слободе медија.
Унеско наводи да је историјска веза која је успостављена између слободе да се траже, примају и саопштавају информације и јавног добра и даље релевантна као што је била у тренутку када је декларација потписана.
Трећи мај представља подсетник владама да треба да испуне своју преузету обавезу да поштују слободу медија.
На данашњи дан славе се принципи на којима почива слобода медија, оцењује се стање медијских слобода широм света, брани независност медија и одаје пошта новинарима који су изгубили живот радећи свој посао.
Овогодишња тема Светског дана слободе медија је “Новинарство под дигиталном опсадом”.
Она наглашава на које је начине новинарство угрожено дигитално посредованим нападима на новинаре, као и последице свега тога на поверење јавности у дигиталне комуникације.
Најновији Унесков извештај о светским трендовима показује да надзор и хаковање компромитују новинарство.
Надзор може открити информације које су прикупили новинари, укључујући и узбуњиваче, и крши принцип заштите извора, који се сматра предусловом за слободу медија и саставни је део резолуција УН.
Надзор такође може угрозити безбедност новинара откривањем осетљивих приватних информација, које би се могле користити за узнемиравање или напад.
Честитка Министарства културе и информисања
Министарство културе и информисања честита свим новинарима и медијским радницима Светски дан слободе медија и поручује да је, у годинама препуним изазова, када смо глобално изложени како великом броју информација тако и великом броју дезинформација, од кључног значаја за све нас да сви новинари и медији извештавају одговорно и професионално, поштујући све законе и етичке стандарде професије.
Министарство културе и информисања напомиње да сви медији и новинари морају да буду свесни своје улоге коју имају како у информисању грађана тако и у креирању опште климе у друштву. Министарство верује да новинарство које представља један од носећих стубова сваког демократског друштва, може да помогне у изградњи стабилног друштва коме сви тежимо.
Министарство културе и информисања истиче да, без задршке, све претње, вређања, притиске и угрожавања безбедности новинара и медијских радника беспоговорно осуђује, а данашњи Светски дан слободе медија користи да позове све грађане и актере да новинарима и медијским радницима омогуће да неометано раде свој посао, не угрожавајући им личну безбедност и професионални интегритет.
Пашалић: Најчешћи економски и правни притисци на новинаре
Заштитник грађана Зоран Пашалић је поводом 3. маја – Светског дана слободе медија изјавио да су новинари у Србији најчешће изложени економским и правним притисцима, затим вербалним, а у одређеним случајевима и физичким нападима и навео да је иницирао законске измене којима би се увреде и напади на новинаре у јавном простору поред кривичних и прекршајно санкционисали.
„Новинари су највише изложени економским притисцима, односно економској неизвесности, узрокованој ниским месечним примањима и нерегулисаним радним статусом. Економски притисци су додатно појачани стратешким поступцима против јавног деловања, познатијим као СЛАП тужбе, којима се новинари и медији додатно застрашују и економски додатно исцрпљују кроз високе одштетне захтеве“, навео је Пашалић.
С обзиром да бројни притисци и напади на новинаре не спадају у домен кривичних дела и да је неопходно обезбедити законску заштиту медијских радника, Пашалић наводи да је иницирао измене и допуне Закона о јавном реду и миру, којима би се увреде на новинаре на друштвеним мрежама прекршајно санкционисали.
„Ове измене и допуне се односе на дефинисање прекршаја учињених против лица која обављају новинарски посао, као и на санкционисање непожељног понашања према осталим грађанима на друштвеним мрежама. Предлози измена и допуна достављени су Радној групи за безбедност и заштиту новинара Владе Србије, чији је Заштитник грађана члан“, навео је Пашалић.
Пашалић подсећа да економски притисци на новинаре представљају посебан део јединствене базе података о нападима и притисцима на новинаре коју је израдио Заштитник грађана у сарадњи са десет новинарских удружења, асоцијација и синдиката.
Репортера без граница: Србија “проблематична” земља
Србија се у данас објављеном извештају Репортера без граница и по њиховом Индексу слободе медија у свету за 2022. годину налази у категорији “проблематичних” земаља и заузела је 79. место, што је за 14 позиција боље него лане, али уз лошију просечну оцену – 61,51 у односу на 67,97 из 2021. године.
Хрватска је заузела 48. место и налази се у категорији “задовољавајућих”, док је Словенија на 54. месту и спада у земље које су “проблематичне”, као и Северна Македонија (57), Косово (61), Црна Гора (63) и Босна и Херцеговина (67).
Индекс слободе медија у свету за 2022. годину сврстава 180 држава и територија у једну од пет група. Стање у њима оцењује се као – добро, задовољавајуће, проблематично, тешко и веома озбиљно.
На првом месту је Норвешка, затим следе Данска, Шведска, Естонија, Финска, Ирска, Португал, а најлошије рангиране су Белорусија (153), Азербејџан (154), Русија (155), Авганистан (156), Пакистан (157), Кина (175), Туркменистан (177), Иран (178).
„Српска стварност“