- 03. 2021.
На данашњи дан пре 22 године почели су ваздушни напади НАТО снага на Србију, односно тадашњу СРЈ, а централна манифестација “Дан сећања на страдале у НАТО агресији” одржана је у Комбанк дворани. Председник Србије Александар Вучић истакао је да је Србија одавно опростила, али да баш никада неће заборавити. Патријарх српски господин Иринеј рекао је да се у тих 78 дана појавила код нашег народа суштинска особина нашег идентитета – хришћанска љубав за ближњег. Председавајући Председништва БиХ Милорад Додик поручио је да је “једино што призилази из ове туге коју носимо у срцима наше јединство, уједињење и заједничка будућност”.
Јавности се најпре обратио Патријарх српски господин Порфирије који је истакао да је пре него што је пошао ка Комбанк дворани отворио Нови завет и нашао се на почетку 7. главе Јеванђеља по Матеју где стоји “Не судите да вам се не суди”.
“Ја сам дошао овде са осећањем да смо се сакупили не да судимо, али да се сетимо и да можемо да кажемо шта је истина. Скупили смо се да бисмо се заједно, свенародно, саборно сетили несрећних дана пре 22 године. Пре свих да се сетимо и молимо за невине жртве. Наше жртве су невине јер се наш народ бранио од агресије”, рекао је патријарх Порфирије.
Сећамо се, каже, наших војника и полицајаца, див-јунака са Кошара и Паштрика и других бојишта, наших небеских витезова – пилота, невиних цивила, жртвава касетних бомби у Нишу и широм КиМ, Црне Горе, страдалих у путничком возу у Грделичкој клисури, страдалих по улицама и трговима наших градова, по фабрикама и болницама, у телевизији, изгинуле деце.
“Сигуран сам да ми треба да се молимо њима, јер је Бог њих уписао у књигу вечност. Имена многих страдалих треба да буду уписани у календар Православне цркве”, рекао је патријарх српски Порфирије.
Истиче да се у тих 78 дана код нашег народа, не само код оних који су бранили мостове, него и код других који су се од бомби склањали са децом и породицама у склоништа, тада пројавила једна суштинска особина и врлина нашег етоса и идентитета.
“А то је хришћанска љубав за ближњег. Тих дана делили смо све оно што је било неопходно. Кажу да је српски народ нарочито после 1945. изгубио своје хришћанске особине. А ја сам сигуран да смо сви сведоци дубоке хришћанске љубави и солидарности нашег народа тих 78 дана, народа који испуњава божанску заповест љуби ближњег свог. Та љубав појављује се поново у овим месецима страдања од епидемије. Сада су витезови лекари, медицинске сестре, сви медицински радници, сви запослени у јавним службама, жене које раде на касама, и многи други”, напомиње патријарх Порфирије.
Поставља питање шта нас је одржало током тог невиђеног зла које је насрнуло на наш народ у току и после бомбардовања, после албанске голготе, после страдања у Другом светском рату и шта ће нас одржати и данас у овој епидемији.
“Одржала нас је хришћанска љубав, хришћански начин живота ком нас је научио Свети Сава и сви свети из рода српског. Војник или официр после рата или у доба мира када стигне кући или сада лекар када се врати с клинике, радник када се врати из фабрике, када их у дому дочека здрава породица, супруга, деца, то су темељи здравог друштва, опстанка и напретка народа и државе. Држава, а са њом и црква мора да се стара да кроз просвету и културу упоредо са економским развојем сачува идентитет”, казао је патријарх.
Само онда када говоримо свој језик можемо да учимо и друге језике, да градимо мир, али то ће онда бити гарант да ћемо знати да градимо истинске и праве односе који поштују другога.
“Овде смо зато дошли вечерас не да судимо, него да се сетимо невино страдалих жртава бомбардовања које је трајало 78 дана и које је извршила НАТО алијанса и да се помолимо и за оне који су зле воље и у односу на нас постану добре воље”, навео је патријарх.
Додик: Најснажнији и најјачи одговор је тишина
Обраћајући се на Академији, председавајући Председништва БиХ Милорад Додик рекао је да му на оваквим догађајима увек недостаје речи.
“Питам се које би то речи могле да искажу тугу, бол који је настао у неправди која нам се десила и дешавала у многим историјским тренуцима”, истакао је Додик.
Нагласио је да мисли да је увек најснажнији и најјачи одговор тишина.
“Тишина која је многе наше браћу и сестру, децу, мајке одвела у загробну тишину. Тишина због тога што не можемо да верујемо да у данашњем времену и достигнућима ове цивилизације постоје они који су сматрали да требају да покажу своју моћ тако што би бомбардовали и убијали људе, недужно становништво Србије, рушили, палили, а онда поставили неког свог портпарола који је славоднобитно свакога дана обавештавао њихову сензацијама гладну јавност шта су учинили, колико су срушили и кога и колико су убили и то сматрали својим достигнућем”, рекао је Додик.
Указао је да им нико није оспоравао да НАТО има право да постоји и да је он најмоћнија сила света.
“Нико то није оспоравао. Зашто сте изабрали баш наше људе и баш овај простор да то учине, да бацају бомбе у два наврата – једном у Републици Српској, други пут овде у Србији. На тај начин дефинитивно се одређујући према једном народу – српском, одређујући се на начин су нам испоручивали касетне бомбе и бомбе осиромашеним уранијумом од чега и данас многи оболевају и наше болнице су пуне и деце и одраслих који имају неизлечиве болести узроковане управо тим осиромашеним уранијомом”, поручио је Додик.
То све, како каже, у име неког циља који су сами себи зацртали – то је да да мењају власт, шире демократију.
“Да нам шаљу ‘милосрдне анђеле’ који су, замислите цинизма, искључиво нама сати путем бомби. Убијали су и жене и децу, рушили шта су год могли, а говорили су да је то неминовна колатерална штета. Убити човека и рећи да је он колатерална штета, заиста је допринос цинизму који до сада нисмо знали”, навео је Додик.
Истакао је никада неће заборавити сцену у којој медији који прате колоне наших избеглица и репортер пита једног старијег човека који се вози на трактору где идеш, а он му одговара: “Сине, идем где ми бог да”.
“Једини пут који је имао је пут у Србију”, рекао је Додик и додао да је “бог данас дао стабилну и јаку Србију и Републику Српску”.
Поручио је да Република Српска не заборавља све доприносе свакога ко је својим животом или било који допринос дао за њу.
“Захвална за Србију, загледана у њу, жељна њене снаге и моћи, свесна да само као таква снажна и јака Србија може да буде наш сигуран ослонац, не зато што смо ми у криву него зато што мислимо да као јединствен народ имамо право да будемо заједно, да имамо све оно што један народ по својим одређењима то има – наше писмо, језик, културу, веру, крсну славу, имамо нашу вољу да будемо заједно само негде неко постоји ко говори о томе да мора увек да експериментише овде на Балкну”, рекао је Додик.
“Оно што једино призилази из ове туге коју можемо да видимо и коју носимо сви у срцима је наше јединство, наше уједињење и наши заједнички наступи и наша заједничка будућност. На тај начин можемо и да изнесемо и да покажемо да нису нас сатрали, побили”, истакао је Додик.
“Поред туге која је стално присутна из овога треба извлачити снагу, веровати у Србију, оно што она данас јесте оно у чему се она развија, Србију која постаје лидер, која има свој пут, која зна свој пут… Србију која жели да шири мир у региону без обзира на све патње и туге које смо имали”, додао је Додик.
Навео је “другима желимо да поручимо да разумемо и њихове патње и туге, али да имамо права на исто што и они”.
“То је право на нашу будућност, сигурну, у миру, безбедну, уједињену српску нацију на овим просторима која може да буде фактор не само достигнућа данашњих времена, него да да допринос као што је увек у историји давала савеременим цивилизацијским токовима. Нека живи Србија, нека живи Република Српска и нека вечно живи српски народ”, закључио је Додик.
Вучић:У пролеће 1999. догодио се злочин,већи од свих злочина
Током пролећа 1999. године догодио се злочин, агресија, напад на суверену земљу, без одлуке УН, за који нико никада није одговарао, и то је немогуће објаснити и данас, 22 године касније, поручио је вечерас председник Србије Александар Вучић.
Данас нећемо, како је рекао, да лицитирамо око именовања свега што се, током пролећа 1999. године догодило.
“Једно дете дневно и мало вишсе од тога. То је она најтежа, намучнија и најболнија бројка НАТО агресије из 1999. године. Убијено, заустављено, без икакве своје кривице. Никакав грех нису починили, без права на одбрану, и без права на правду, на живот”, истакао је Вучић обраћајући се на свечаној академији којом се обележава 22. годишњица од почетка НАТО агресије на СР Југославију.
Председник Србије је нагласио и да нико никада није одговарао за тај злочин – већи од злочина.
Нико за 2.500 убијених цивила, али и војника и полицајаца, који су криви само што су чували себе и своја огњишта, за више од 6.000 рањених, нагласио је он.
“Објаснити то, ни данас, 22 године после агресије, није могуће. Не постоји, и поред свег труда, универзално оправдање, нема разлога, смисла, а остала су само, као вечни грех, имена”, рекао је Вучић.
И прочитао их је: Миљана Милић, 15 година, Владимир Милић, 12 година, Миомир Младеновић, 14 година, Драган Димић, три године, Јулијана Брудар, 10 година, Оливера Максимовић, 12 година, Мирослав Кнежевић, 13 година, Дајана Павловић, пет година, Стеван Павловић, осам година, Марко Симић, две године, Милица Ракић, три године, Иван Иванчић, седам година, Марко Ивановић, три године…
“И тако, 89 имена, и то не само српских. Бесмисао пуког убиства није бирао. Шеснаесторо деце, од две до седамнаест година, из породица Ахметај и Хасани, убијено је у колони која се враћала кући, у Призрен. То је, у једном наслову, на западу, једноставно објашњено као ”трагична грешка”. Смрт која је стигла Марка Роглића, Милана Игњатовића, Гордану Николић, Ирену Митић, Милицу Стојановић, Бојану Тошовић, Бранимира Станијановића, Сању Миленковић… није могла да рачуна ни да добије чак и такво објашњење”, рекао је Вучић.
Те смрти нису, за оне који су их посејали, биле ни трагичне, а још мање грешка, већ бедни изговор, намера, јасна одлука, преки суд над једном земљом, над њеним људима, над њеном децом, указао је председник Србије.
Догодио се напад на суверену земљу, без одлуке УН, без оног довољног разлога који би представљао напад тадашње Југославије на неку суседну, или НАТО државу, додао је.
“Никога ми тада нисмо напали. Напали су нас, са јасним циљем. Да нас поразе, да нас, убијају, и да нам на крају одузму део територије”, истакао је Вучић.
Он је захвалио свим представницима српског народа из региона који вечерас у Београду присуствују обележавању Дана сећања.
“Хвала што смо заједно, а српски дух несаломив и непобедив”, рекао је Вучић.
На данашњи дан пре 22 године почели су ваздушни напади НАТО снага на тадашњу СРЈ.
Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада бар неколико пута није нашао на мети снага НАТО-а.
Током бомбардовања извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.
НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 “касетних бомби” од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.
Полагањем венаца министри, званичници, представници Војске Србије и многих удружења одали су данас почаст жртавама НАТО бомбардовања 1999. године. Поручили су да Србија никада неће заборавити тај злочин.
„Српска стварност“
