- 12. 2018.
Министарка за европске интеграције у Влади Републике Србије Јадранка Јоксимовић изјавила је данас да Србија може да буде релативно задовољна динамиком преговора са Европском унијом у 2018. години, током које су отворена четири поглавља.
Јоксимовић је, на седници Одбора за европске интеграције Скупштине Србије, најавила да ће наша земља следеће године активно спроводити своју агенду реформи, без обзира на ситуацију и изазове у ЕУ, као што су избори за Европски парламент, излазак Велике Британије из Уније и израда новог буџета Уније за период од 2021. до 2027. године.
Наредна година ће бити изазовна за ЕУ, што може да се рефлектује и на политику проширења, али код нас неће бити посустајања, поручила је министарка.
Она је истакла да је Србија постигла суштински напредак у области владавине права, чак и у односу на претходне три године, а да је ипак отворен исти број поглавља као тада, што упућује на то да је скепса према политици проширења преовладала и утицала на отварање поглавља.
Јоксимовић је указала на то да део грађана држава чланица није за проширење, што је показало и најновије истраживање, према којем је 45 одсто грађана против, а 43 одсто за проширење.
Министарка је подсетила на то да је у фебруару усвојена Стратегија проширења, у којој је Србија, заједно са Црном Гором, препозната као предводник на Западном Балкану.
Она је навела да је у том документу 2025. година поменута као потенцијална година чланства, као и да је ове године одржан и самит у Софији посвећен земљама Западног Балкана.
Проширење ЕУ било је високо на агенди бугарског и аустријског председавања Европском савету током ове године, рекла је Јоксимовић и додала да ће и Румунија, која преузима председавање 1. јануара, ставити проширење и Западни Балкан на своју агенду.
Када је реч о критеријумима којима су се земље чланице руководиле у одлучивању колико ће поглавља бити отворено, министарка је објаснила да се у сваком тренутку мере поглавља 23 и 24, која се односе на владавину права, као и Поглавље 35, које прати имплементацију Бриселског споразума.
Јоксимовић је рекла да је извештај Европске комисије о тим поглављима, који је објављен у априлу ове године, био избалансиран, при чему није констатован напредак у свим областима, али ни назадовање у било којој области.
Према њеним речима, владавина права је врло подложна перцепцији, посебно оних који је са стране посматрају само као низ спроведених активности, где се негде касни, негде не.
Србија је, како је нагласила, добила потврду да су уставни амандмани у области правосуђа урађени у складу са најбољим принципима и праксом европских земаља, што је потврдила и Венецијанска комисија.
Она је подсетила на то да су на првој међувладиној конференцији почетком године отворена поглавља – 13 (рибарство) и 33 (финансијске и буџетске одредбе), а да су 10. децембра отворена поглавља 17 и 18, која се односе на статистику и економску и монетарну политику.
Министарка је указала на то да је припремљено неколико преговарачких позиција за поглавља – 9 (финансијске услуге), 2 (слобода кретања радника), 4 (слобода кретања капитала), 14 (транспортна политика) и 21 (трансевропске мреже), као и да се ради на припреми преговарачких позиција за Поглавље 28 (заштита потрошача), које би требало да буду завршене током првих шест месеци.
Јоксимовић је, говорећи о дијалогу Београда и Приштине, који се прати кроз Поглавље 35, истакла да је он у застоју јер је Приштина једностраним и противправним чињењем прекршила Цефта споразум и Споразум о стабилизацији и придруживању, као и друге регионалне аранжмане и договоре из бриселског дијалога.
Када је реч о ИПА фондовима, министарка је рекла да Србија на годишњем нивоу има у просеку приближно 200 милиона евра бесповратних средстава.
Према њеним речима, тим средствима се финансирају важни пројекти, као што су пројекат превенције малигнитета у болници у Пожаревцу и изградња система за пречишћавање отпадних вода у више места у Србији.
Министарка је поручила да локалне самоуправе морају да буду свесне тога да су им средства из фондова доступна уколико предложе добре пројекте, као и да не морају да траже новац из буџета или да се задужују.
„Српска стварност“ / владассрбије.рс /
