- 01. 2022.
На шестом састанку Савета за стабилизацију и придруживање ЕУ и Србије у Бриселу потврђена је ЕУ перспектива Србије, похваљен напредак земље у реформском процесу и изнети приоритети рада у оквиру Споразума о стабилизацији и придруживању.
Делегацију ЕУ на састанку преводио је високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност и потпредседник Европске комисије Жозеп Борел и комесар за суседску политику и преговоре о проширењу Оливер Вархеји, док су делегацију Србије предводиле председница Владе Ана Брнабић и министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић.
У заједничком саопштењу ЕУ и Србије, објављеном након састанка Савета, поновљена је посвећеност европској перспективи Србије, поздрављено отварање Кластера 4 у децембру 2021. године, као и амбиција Србије да отвори нове кластере, а на основу даљег напретка у примени реформи у земљи.
У складу са побољшаном методологијом проширења, Србија треба да се фокусира на темељне реформе. Напредак у поглављима из области владавине права и основних права, као и о нормализацији односа Србије са Косовом* и даље је од суштинског значаја и одредиће темпо приступања у целини.
У Србији је примећен напредак у области владавине права, а договорено је да земља настави реформе, посебно у области правосуђа, борбе против корупције и организованог криминала, слободе медија и процесуирања ратних злочина пред домаћим судовима.
Учесници су се сложили око важности правилног функционисања демократских институција и јачања свеукупног поверења у изборне процесе као суштинског за демократију и владавину права.
Током Савета за стабилизацију и придруживање поздрављени су резултати референдума о уставним амандманима у Србији и размотрени даљи кораци у реформи владавине права у земљи, а у складу са ЕУ стандардима.
Учесници Савета су се сложили да је потребно да се Србија конструктивно ангажује у дијалогу Београда и Приштине и да у доброј вери и у духу компромиса ради на постизању свеобухватног правно обавезујућег споразума који би требало да реши кључна отворена питања између две стране и допринесе регионалној стабилности.
То је кључно како би Србија и Косово* могли да напредују по европским путевима. Учесници су поновили своја снажна очекивања да ће се сви већ постигнути споразуми у потпуности поштовати и спроводити, са фокусом на успостављање Заједнице српских општина.
Изражено је и жаљење због констатације да власти у Приштини нису дозволили одржавање референдума о уставним амандманима, за разлику од праксе у прошлости.
На Савету за стабилизацију и придруживење поздрављено је и активно учешће и допринос Србије заједничким европским војним мисијама и операцијама, као и припреме Србије за учешће у цивилним мисијама ЕУ.
Посебно је наглашено да је стопа усклађености Србије са спољнополитичким одлукама ЕУ порасла у 2021. години, а учесници су се сложили да је потребно да Србија додатно појача напоре у прогресивном усклађивању са Заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ.
У заједничком саопштењу ЕУ и Србије наглашена је и потреба за смисленом регионалном сарадњом и добросуседским односима на Западном Балкану, укључујући и решавање ратних злочина.
Учесници су се сложили и око важности примене Зелене агенде у Србији, са фокусом на плановима за енергетику и борбу против климатских промена.
Такође, подржано је и покретање Заједничког регионалног тржишта на Западном Балкану и закључено да ће се само уз инклузивну регионалну сарадњу у потпуности искористити потенцијали европског Економског и инвестиционог плана за Западни Балкан.
„Српска стварност“
