- 09. 2020.
Бразил је земља после САД са највише оболелих и умрлих од последица пандемије коронавируса. У Бразилу живи и велика српска заједница, Бразилаца нашег порекла, оних који су тамо рођени или су се тамо иселили. Највећа концентрација наших људи је у Сао Паолу, истоименој држави и граду, у којима их има преко 5 хиљада. Један од њих је проф. др Александар Јовановић, угледни професор на Универзитету Сао Паоло, који са породицом живи у истоименом граду, у коме је и седиште државног универзитета, где ради у звању професора. Била је је то прилика да се изворно информишемо каква је ситуација у Бразилу, када је у питању пандмија и како се у томе сналазе наши људи.
Бразил је латино америчка држава која је на другом месту по броју оболелих и преминулих на америчком континенту, одмах после САД, само је још Индија испред њих. Укупан број заражених приближава се цифри од готово 5 милиона људи, а од последица короне вируса умрло је преко 140 хиљада људи..
Највише болесних и преминулих има у држави и граду Сао Паоло”, у којој живи и ради преко 5 хиљада људи нашег порекла, а један о њих је и наш професор др Александар Јовановић.
Каже, на срећу, изгледа, да нико од наших није ни био, нити је сада болестан. Српска заједница у односу на велики број те многољудне земље и није велика, а није ни мала, али такве ствари би се брзо прочуле, а није било ни гласина да је неко зарадио вирус.
Иначе, наш професор је рођен у Србији, у Суботици, 1950. године. Стигао је у Бразил, као дете, са родитељима и баком. Имао је само 4 године. У Бразилу је одрастао, школовао се, студирао, стекао највиша академска звања, бавио се медијима, био задужен за информисање у граду, затим новинар и уредник у штампаним гласилима, постао професор који је омиљен међу својим студентима, стекао породицу … Својом домовином сада сматра Бразил, али никада не заборавља матицу Србију и народ од кога потиче, као ни матерњи језик. Бави се и преводилаштвом, а превео је и књиге више наших писаца, са српског на португалски, који је официјелни језик у Бразилу. Преводио је Вука Караџића, Павића, Андрића, Павловића … и приближио их сународницима са којима данас живи.
Професор Јовановић је завршио студије на угледном државном Универзитету Сао Паола. Дипломирао је књижевност и новинарство. Докторирао је лингвистику и редован је професор на коме је и сам био студент.
Породица нашег професора Александра Јовановића је бројна. Са супругом Маријом Лујизом, има 5 кћери и све имају српска имена – Милена, Александра, Људмила, Даринка и Тамара. Имају и зетове – Бразилце. Имају и унучад. Најстарија је Милена – докторирала је политичке науке у Паризу. Дека и бака су поносни на унучад, јер имају српске крви и мајке их већ уче матерњем – српском језику.
Иначе, Сао Паоло је највећи град и држава, највеће и најнасељеније земље Латинске и Јужне Америке – Савезне Републике Бразил, који има преко 210 милиона становника. То је пета земља на свету и по величини територије и по броју становника. Сам град Сао Паоло има, по последњем попису, 11 милиона становника, а на ширем градском подручју живи око 22 милиона људи. Бразил и Сао Паоло си земља и град који је перспективан и пружа велике могућности, посебно за високо образоване и пословне људе.
Зато није ни чудо што су многи наши људи потражили животну срећу баш у Бразилу и Сао Паолу. По неким проценама има их око 5 хиљада. Последње веће досељавање наших људи догодило се крајем деведесетих година и још траје. Међу њима има стручњака – научника и професора универзитета, пословних људи, спортиста …
Срби у Бразилу имају и две парохије Српске православне цркве. Цркву „Светог Петра и Павла“ у Сао Паолу предводи отац Марко Обрадовић и црква је седиште окупљања наших људи, мада Срби имају и своје организације. Посебно је посећен – Клуб „Сајуг“.
Проф. Јовановић је и неформални лидер српске заједнице у тој многољудној земљи. Човек је великог угледа и утицаја и многим нашим људима помаже и решава њихове проблеме. Као професор универзитета и бивши градски функционер и новинар и уредник има значајне везе. Између осталог је и утицајни члан масонске организације, тако да га Срби доживљавају као човека који све може. А он Србију носи у срцу, воли српски народ и поносан је што је и Србин.
У време пандемије наши људи се ређе окупљају и виђају, али су контакти на друге безбедне начине редовни. Професор преноси. да не постоји информација да је неко од наших људи имао или да има коронавирус иако је Бразил једна од водећих земаља света, по броју оболелих и умрлих од ковида на свету.
Нажалост, то је тужна истина. Бразилци су, како каже, подељени око тога да ли треба да спроводе мере изолације и физичке дистанце. Ношење маски је обавезно. Половина Бразилаца не поштује обавезне мере заштите, па ни ношење маски. За многе не важи ни прописана физичка дистанца, ни остало што се препоручује. Људи масовно излазе и окупљају се без икакве заштите. Зато Бразил има велики број заражених и умрлих. Шта више сумња се да је број умрлих неупоредиво већи, него шти их официјелне институције бројчано приказују. У неким државама људи се масовно сахрањују у заједничким гробницама.
Здравствени систем огроман притисак оболелих није могао да издржи. Болнице су препуне у Рио Де Жанеиру, Сао Паолу, Сеари и Пернабуку. Једноставно нема слободних кревета, ни лекарског особља. Људи су препуштени сами себи. Неки умиру и на улицама. Председник Бразила је Жаир Болсонаро на мети је оштрих критика и опозиције и јавности, због начина на који држава управља кризом. Два министра здравља су, од почетка епидемије, напустила дужност због његовог противљења мерама социјалне дистанце и залагања за употребу хлорикина, чији позитивни ефекти у лечењу овог вируса још нису доказани.
И поред свих проблема живот у Бразилу се води готово нормално. Ми смо готово од почетка пандемије у изолацији, налазимо се у нашем стану. Радимо од куће. У свакодневном смо контакту и са фамилијом, па и нашом заједницом. Наше три кћери, зетови и унуци живе близу нас и хвала богу добро су. Хвала Богу имамо добро снабдевање намирницама. Све што вам треба може се наручити и то вам брзо донесу. Држава чак помаже онима који су незапослени или су сиромашни. Преко милион људи је остало без посла. И једни и други добијају помоћ од 100 долара. Истина, многи због изолације нису успели да подигну тај новац. Беда је све присутнија. Ситуација у много чему још, није нимало лака.
Што је таква, тешка ситуација, са кобним последицама, наравно да је крива власт и потребно је ту направити значајан заокрет, јер други талас пандемије тек долази и нико не зна до када ће све то трајати – закључује проф. др Александар Јовановић, бразилски Србин из Сао Паола и упућује поздраве Србима у Србији и широм света.
„Српска стварност“ / Ј. С. /
