- 11. 2021.
Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је данас да су тешки примери угрожавања српског културног, историјског и духовног наслеђа на Косову и Метохији доказ колико је битна улога Унеска у заштити и очувању баштине. Преносимо акценте из њеног излагања на Конферецији и њене поруке новинарима у Паризу.
Брнабић је, на 41. заседању Генералне конференције Унеска у Паризу, нагласила да су четири драгуља српске средњовековне културне баштине на Космету – Високи Дечани, Пећка патријаршија, Грачаница и Богородица Љевишка, очувани захваљујући томе што су уписани на листу угрожене светске баштине, али да је још стотине локалитета и споменика угрожено.
Српска баштина на Косову и Метохији је од немерљиве важности не само за национални идентитет Србије, већ и као део цењене европске и светске баштине, подвукла је она.
Премијерка је указала на приврженост Србије основним принципима Унеска – дијалогу и консензусу, утемељеним у Повељи УН и Уставу Унеска, због чега се ми континуирано залажемо за деполитизацију ове организације.
Брнабић се данас, на маргинама овог заседања, састала са генералном директорком Унеска Одри Азуле, док ће се касније обратити на свечаности поводом обележавања 75 година од оснивања ове организације Уједињених нација за образовање, науку и културу.
Конференција за новинаре Ане Брнабић у Паризу:
Брнабић је на конференцији за новинаре навела да је са председником Француске Емaнуелом Макроном разговарала о ситуацији у Србији, пре свега у контексту европских интеграција, односно о томе да ли можемо да рачунамо на подршку те земље за отварање кластера на децембарској међувладиној конференцији.
Имамо спремна два кластера за отварање, тако да очекујем позитивне вести и подршку Француске за један или оба кластера, али свакако значајну подршку, поручила је премијерка.
Имала сам данас добре разговоре и са председником Кипра, али и председником Словеније, са којим сам такође разговарала о европским интеграцијама, односно о подршци те земље, која је јасна и недвосмислена за отварање кластера и даљи напредак Србије ка пуноправном чланству у ЕУ, регионалним односима и регионалној сарадњи, поручила је Брнабић.
Она је навела да је у Паризу разговарала и са високим представником ЕУ Жозефом Борељом.
Било је занимљивих и добрих разговора, чини ми се да смо урадили добре ствари за нашу земљу и очекујем да се тако настави и данас, истакла је премијерка.
Истовремено, Брнабић је најавила да ће наша земља у септембру 2022. године бити домаћин скупа о науци и одрживом развоју Унеска, који ће организовати у сарадњи са том организацијом.
Реч је, како је објаснила, о највећем скупу Унеска посвећеном једној од најважнијих тема за одрживи развој и даљи економски раст и напредак, али у складу са циљевима одрживог развоја Агенде 2030 Уједињених нација.
Према њеним речима, Србији је указана огромна част тиме што је организатор овог догађаја са Унеском, али и тиме што ће бити домаћин највећег научног скупа.
Улога и деловање Унеска, као организације која постоји 75 година, сада су потребнији него икада раније, оценила је премијерка и додала да Србија континуирано улаже напоре да постигне видљиве и одрживе резултате у примени Агенде за одрживи развој 2030.
Наша земља тежи ка томе да се позиционира као лидер у развоју вештачке интелигенције, указала је она и нагласила да ћемо до краја 2022. године имати складиште целокупне научне продукције из Србије са слободним приступом.
Она је, изразивши задовољство због чињенице да ће бити усвојена глобална препорука о етици у вештачкој интелигенцији, подсетила на то да је Влада усвојила Стратегију за развој вештачке интелигенције за период 2020–2025. године како би омогућила коришћење вештачке интелигенције за промоцију економског раста и запослености и омогућила бољи живот грађана.
Брнабић је навела да потпуно подржава усвајање Препоруке о отвореној науци, наводећи да је Србија успоставила портале о отвореним подацима и отвореној науци, као и да уводи концепт е-науке.
Председница Владе је поручила да је одговорност свих држава чланица да очувају начела консензуса и конструктивног и отвореног дијалога по свим питањима, који су под мандатом Унеска.
„Српска стварност“
