Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић учествовала је вечерас на Европском форуму “Србија у ЕУ” Фондације Конрад Аденауер у Берлину, где је поручила да је стратешко опредељење Србије чланство у Унији, а од суштинске важности за земљу очување стабилности и развијање регионалне сарадње.
- 11. 2018.
Брнабић је истакла да је приоритет и стратешки циљ коме тежимо чланство Србије у ЕУ. Ако имамо неку ствар у којој постоји континуитет, то је свакако Србија у ЕУ и у тај циљ улажемо много ресурса, знања, времена, енергије. Чини ми се да релативно брзо идемо ка том циљу, али морали би и брже, нагласила је Брнабић. Она је навела да је 2025. као година потенцијалног уласка Србије и Црне Горе у ЕУ, достижан, али веома амбициозан, и не зависи само од нас, већ и од ЕУ.
Премијерка је додала да је свесна скептицизма неких чланица према проширењу и да то лично разуме, јер би и она, после два прилично неуспешна или бар јако тешка круга проширења била скептична око додатног прошрења Уније, те да је зато на онима из региона да покажу да се реформе заиста имплементирају и покажу да ће проширењем добити и сама Унија. Да ће добити додатни мир, стабилност, безбедност и економски напредак и енергију, подвукла је Брнабић.
Премијерка је истакла да процес европских интеграција почива на три стуба – економски напредак, јавна управа и владавина права. Економска стабилност чини земљу поузданим партнером. Јавна управа мора да буде ефикасна, транспарентна, у служби грађана и привреде и јаких институција. Владавина права значи ефикасно, одговорно судство, сарадњу са медијима и слободне медије, бробу против организованог криминала и корупције, сарадњу са цивилним сектором, рекла је Брнабић. Она је оценила да се највише урадило у економији – 85 одсто, о области реформе јавне управе око 50 одсто, док је, када је реч о владавини права, урађено негде око 30 одсто реформи.
Премијерка је подсетила да је Србија отворила 14 и привремено затворила два поглавља, те да до децембра очекује отварање још неколико поглавља. Брнабић је додала да су највећи изазов за Србију поглавља 23 и 24 која се односе на владавину права, док је Поглавље 35 о Косову најтеже питање које ћемо морати да решимо до тренутка када будемо били спремни за чланство, а ЕУ спремна за додатна проширења.
Премијерка Србије је указала да је не само за нашу земљу, већ и за цао регион важно питање регионалне сарадње, вођено “Берлинским процесом”, који је иницирала управо немачка канцеларка Ангела Меркел. Сарадња води стабилнијем и предвидљивијем региону, подвукла је Брнабић. Она је рекла да се не слаже са колегама са Западног Балкана који инсистирају да ЕУ каже када ће отворити врата за нове чланове, иначе ће се, у супротном, окренути другој страни. За Србију то не важи. Србија нема план Б. Србија зна зашто жели да буде у ЕУ, поручила је Брнабић.
Она је истакла да је за њу ЕУ мировни пројекат, који је Европи обезбедио деценије мира, која је заснована на вредностима које сви желимо да делимо, али и пројекат који доводи до економског убрзања. Важно је да прво завршимо наше реформе и онда постанемо чланица ЕУ. Ако постанете постане чланица, а нисте спремни, што се дешавало, онда је то ”loose-loose” ситуација и за Унију и за саму нову чланицу, рекла је Брнабић.
Премијерка је захвалила Немачкој на подршци Србији ка ЕУ, као и на инвестицијама у нашу земљу. Брнабић је указала и да Србија и Немачка имају потпуно различито мишљење по питању Косова и начина на којим би могло да се дође до дугорочне нормализације односа Београда и Пришстине, али да то неслагање не значи да то узимамо за зло, већ да покушавамо да објаснимо зашто нормализација треба да буде другачија него што Немачка замишља.
Премијерка је поручила и да је решење за питање Косова и Метохије у компромису, а да је за њу компромис – нека тачка између тога да је Косово Србија и тога да је Косово независно и да ће га Србија само признати. Компромис је између те две стране. Али, ако неко инсистира да је Косово независно и да ће Србија само да га призна, то неће десити, већ ће Београд наставити да инсистира на томе да је Косово Србија, рекла је Брнабић.
Она је навела да је «Пандорина кутија» отворена пре 10 година, када је «Косово» прогласило независност мимо свих демократских принципа. Ми покушавамо да је затворимо и то ће бити тешко. Не знам да ли ће бити могуће, ја бих волела да нађемо компримис и да се сви заједно померимо у будућност, рекла је она.
Премијерка је подвукла да Косово није исти случај као Хрватска, БиХ, Словенија или Македонија, јер су то биле признате републике у оквиру СФРЈ, док је Косово и Метохија увек било интегрални део Србије, додавши да је Косово тешко и, пре свега, емотивно питање.
Другог дана посете, у уторак, 13. новембра, премијерка ће учествовати на радном доручку у организацији Фондације Кербер. Премијерка ће се састати и са председником Савезног удружења немачких привредних комора Мартином Ванслебеном. Након тога, Брнабић ће учествовати на Привредном форуму у организацији листа “Зидојче Цајтунг”.
Тема панела на којем ће Брнабић говорити, заједно са премијерима Естоније и Исланда, Јиријом Ратасом и Катрин Јакобсдотир, је “Дигитална Европа: Визија три земље”.
У уторак увече, премијерка Србије ће присуствовати свечаној вечери коју “Зидојче Цајтунг” организује у Немачком историјском музеју, којој ће присуствовати и немачка канцеларка Ангела Меркел.
Посету Немачкој, Брнабић ће завршити у среду, 14. новембра, када ће са министром просвете, науке и технолошког развоја Младеном Шарчевићем, посетити тренинг центар компаније “Сименс”.
„Српска стварност“
