У Будви се одржава централна прослава 100 година ослобођења Будве и Боке под мотом „Покољења дела суде“. Скуп се одржава у Медитеранском спортском центру у организацији „Српског народа Боке“.
- 11 2018.
У питању је највећа национална прослава у последњих 20 година на црногорском приморју и зато су у програму учествовали и специјални гости — Ивана Жигон и „Косовски божури“.
ИН4С преноси да је укупан број учесника у програму и организацији већ прешао две стотине, што се не памти већ десет година.
Прослава је почела традиционалном химном Црне Горе „Онамо намо“, коју је написао краљ Никола. Уместо песме „Ој, свијетла мајска зоро“, чије је стихове прерадио ратни злочинац Секула Дрљевић, певачица изворне музике Даница Црногорчевић отпевала је „оригиналну верзију — „Ој, јунаштва свијетла зоро“.
Скуп је отворио протојереј Српске православне цркве, ставрофор Момчило Кривокапић — архијерејски намесник бококоторски, а присутнима се обратио и некадашњи председник Црне Горе и савезни премијер Момир Булатовић.
Момир Булатовић на прослави у Будви
„Хвала свима који су овде на обележавању великог датума наше прошлости. Лагоднији би ми био останак међу књигама и пријатељима, радовао бих се да су вам се могли обратити они који су вечерас позвани. На нашу велику срамоту забрањен је улазак Матији Бећковићу и тројици интелектуалаца, а то се не може оћутати“, рекао је Булатовић.
Он је рекао да су данас, сто година касније, многи заборавили овај датум као симбол краја Великог рата. „Србија мора умрети, исто се односило и на Црну Гору мада није речено“, подсетио је Булатовић на околности пред почетак Првог светског рата. „Краљ Никола се није уплашио, стао је уз Русију и Србију и објавио рат Аустроугарској и Немачком Царству. Те 1916. Црна Гора је као држава престала да постоји, а аустроугарска окупација показала је намеру да царству треба простор, а не локално становништво. Да није било 1. децембра 1918. не би било ни мајског референдума 2006. То власт у Црној Гори мора знати“, поручио је Булатовић.
Глумац Вук Костић говори стихове песме Војислава Илића Млађег “Како умире Далматинац”
У име домаћина скупу се обратио и председник Одбора за прославу сто година ослобођења Будве Марко Бато Царевић.
Присутнима су се, путем видео-линка, обратили и историчар Александар Раковић и универзитетски професор Чедомир Антић, којима је црногорски режим забранио улазак у земљу.
Скуп се завршио песмом „Тамо далеко“, најлепшом песмом из Првог светског рата.
Mанифестација се наставља свечаном академијом у Котору, док се програм завршава 11. новембра у Грбљу у манастиру Подластва, где ће бити служена света архијерејска литургија и парастос погинулима у Балканским ратовима 1912-1913. и Првом свјетском рату 1914-1918, као и изложба фотографија „Тамо далеко“, на којој је требало да говори професор Александар Раковић.
„Српска стварност“
