- 02. 2020.
Земље Западног Балкана све више морамо да третирамо као будуће земље чланице, рекао је европосланицима комесар Оливер Вархељи.
Комесар за проширење ЕУ Оливер Вархељи изјавио је да нова методологија приступања има циљ да оснажи процес проширења, донесе му већи кредибилитет и динамизам, али и да задржи већ постојећи циљ, а то је пуноправно чланство у ЕУ.
“Земље Западног Балкана све више морамо да третирамо као будуће земље чланице”, рекао је Вархељи у Европском парламенту у Стразбуру и поновио да је приоритет Европске комисије да убрза напредак Западног Балкана и задржи кредибилну перспективу њиховог приступања ЕУ.
У том циљу, према речима Оливера Вархељија, ради се на три правца: на обнављању методологије приступног процеса, отварању приступних преговора са Северном Македонијом и Албанијом и представљању великог развојног и инвестиционог економског плана за регион.
Када је реч о новој методологији приступног процеса, комесар наводи да се она базира на четири основна принципа који важе и за земље Западног Балкана и за земље чланице ЕУ.
“Први је кредибилност, што значи да земље региона треба да спроведу обећане реформе, а ЕУ да након тога уради свој део посла”, рекао је Вархељи.
Он је оценио да се кредибилност процеса приступања ЕУ јача још већим фокусом на владавину права, функционисање демократских институција, реформи јавне администрације и економским критеријумима.
“Када је реч о јачању политичког вођства у процесу, што је други принцип, очекујемо већи ангажман на највишем нивоу са земљама кандидатима кроз редовне самите и министарске састанке ЕУ – Западни Балкан”, рекао је Вархељи.
Додао је да је циљ веће укључивање земаља чланица које ће сада моћи боље да надгледају процес и реформе.
Трећи принцип се односи на већи динамизам процеса и фокус на основне секторе што се може постићи поделом поглавља на тематске области.
“То ће нам омогућити брже усклађивање, али и учешће земаља кандидата политикама ЕУ, као што су дигитална агенда и трансевропске мреже за транспорт и енергетику”, каже Вархељи.
Он подсећа на “политичку понуду” ЕУ да уколико се важне реформе спроведу пре отварања кластера, временски период за његово затварање може бити ограничен на једну годину.
Кластер о владавини права, економским критеријумима и реформи јавне администрације наставиће да игра централну улогу у преговорима и бити први који се отвара и последњи који се затвара.
“Задовољавајући напредак у овим областима биће потребан како би се затворили други кластери”, упозорава Вархељи.
Четврти принцип обновљене методологије приступања односи се на предвидљивији процес за обе стране.
“Земље кандидати треба да имају јаснију слику услова које треба да испуне као и о томе шта су добили, али и негативне консеквенце ако услови не буду испуњени”, наводи Вархељи.
Комесар за проширење ЕУ оцењује и да су за реформе потребни јасни и опипљиви подстицаји.
“Ако земља на одговарајући начин испуњава реформе, грађани морају да виде добит убрзаних интеграција у виду фазног уласка у политике ЕУ, тржишта и програме комбиновано с повећаним фондовима и инвестицијама.
Истовремено, земље чланице морају да буду сигурне да постоји реверзибилност и корективне мере у виду санкција и стагнације уколико реформе изостану”, објашњава Вархељи.
Оливер Вархељи је на пленарном заседању ЕП у Стразбуру поновио став Европске комисије да су Скопље и Тирана испунили услове за приступне преговоре, до чега би требало да дође пре самита ЕУ – Западни Балкан, у мају у Загребу.
“Убеђени смо да свако даље одлагање повлачи за собом снажан ризик подривања стабилности целог региона као и даљу манипулацију других играча који нуде лажне алтернативе Западном Балкану”, упозорио је Вархељи.
Додао је да је циљ ЕУ да интензивира своје присуство на Западном Балкану повећаним инвестицијама и превазилажењем великих економских разлика које постоје између Уније и региона.
“Циљ је да се убрза изградња отпорне и солидне економије и да се земље региона брже приближе европским стандардима”, каже Вархељи.
Он закључује да ЕУ мора да кроз најављени економски план за регион нађе конкретне мере за подизање инвестиција у региону, стварање нових послова, бољег окружења за пословања и заустављање одлива мозгова.
„Српска стварност“
