- 02. 2020.
Виши сарадник Савета за политику демократизације у Берлину Бодо Вебер у интервјуу за Косово Онлајн изјавио је да верује да ће дијалог Београда и Приштине бити настављен кад дође до озбиљног ресетовања процеса и постављања преговарачког оквира који ће се вратити првобитним принципима дијалога из периода од 2012. до 2014. године.
Вебер објашњава да то значи да треба да буде заборављен приступ Федерике Могерини да је „сваки договор добар договор“, који допушта опасан повратак етнотериторијалног концепта из ратних деведесетих година.
Кад можемо очекивати наставак преговора?
Одласком Могеринијеве и доласком господина Бореља на чело европске дипломатије верујем да су створене претпоставке за такво ресетовање. Очекујем, међутим, да нећемо видети прву рунду обновљених преговора пре одржавања парламентарних избора у Србији.
Како коментаришете најаву новог премијера Куртија да ће тужити Србију за геноцид?
Хашки трибунал је само у случају Сребренице прихватио категоризацију масовног злочина као геноцида, тако да сумњам да би таква тужба имала изгледе за успех – ако је та најава уопште озбиљна.
Колико у овом тренутку на дијалог у позитивном смислу могу да утичу САД, а колико ЕУ?
Кључ решавања дијалога и даље лежи у рукама ЕУ, која у последње време није успела да искористи прилику због нејединства, првенствено због улоге коју је играла висока представница Могерини. То се сад мења. САД ту могу играти потпорну улогу, под условом да прихвате да буду тимски играч. Ако не прихвате, остаће на маргинама процеса.
Да ли очекујете да евентуалне оптужнице Специјалног суда за злочине ОВК на КиМ изазову политичку кризу?
Верујем да је први пут од оснивања тог суда такав ризик минималан јер се евентуалне оптужнице не тичу нових странака на власти.
Након договора о авио-вези између Приштине и Београда, као и преговора о успостављању железничке линије, шта би, по вама, требало да буде следећи корак?
Не верујем да су недавно потписана писма о намерама пут до оживљавања преговора – више су у духу превазиђеног техничког дијалога мимо ЕУ.
Ваше мишљење о специјалном изасланику Гренелу? Да ли Трампова политика од Косова до Блиског истока, којом се економски интерес гура у први план, може да помири сукобљене стране?
Наравно да не може – статусни конфликт између Београда и Приштине је политичке нарави, економија је ту зависни, а не независни фактор. На том разумевању почива политички дијалог, вођен од стране ЕУ, који је зато остварио значајне, првобитне резултате после потписивања априлског споразума 2013. године. А билатерални спорови и економска питања ће једино моћи да буду решавани у оквиру свеобухватног споразума.
Да ли постоје државе којима није у интересу да се Приштина и Београд договоре?
Наравно. Русији није у интересу да дође до свеобухватног споразума између Србије и Косова који ће водити до пуне нормализације билатералних односа и трајног мира и до тога да косовски Срби коначно престану да живе у сивој зони између две државе, јер Русији највише користи нерешени конфликти и нестабилност у комшилуку ЕУ. То ће се јасно видети чим буде потписан коначни споразум.
„Српска стварност“
