- 05. 2021.
Српска научница Гордана Вуњак-Новаковић је за иновативни допринос у биомедицини изабрана за финалисткињу престижне Европске награде за проналазаче за ову годину, објавио је у Минхену Европски завод за патенте (ЕЗП).
Рад ове професорке Универзитета Колумбија, чланице САНУ и прве Српкиње и жене која је постала члан Националне академије инжењерства САД, решио је комплексне проблеме у вези са заменом оштећеног ткива, што је определило ЕЗП да први пут једна научница из Србије буде у финалу у престижној категорији „Животно дело”.
Победници овогодишње најпрестижније европске награде за проналазаче биће објављени на церемонији 17. јуна.
„Током своје научне каријере, Гордана Вуњак-Новаковић дала је огроман допринос инжењерству ткива, једном од најперспективнијих начина за продужење људског века и побољшање квалитета живота”, рекао је председник Европског завода за патенте Антонио Кампинос, саопштавајући имена финалиста за 2021. годину. „Њена научна иновација, предузетнички начин размишљања и патентирани проналасци нуде могућност безбедније рехабилитационе медицине код мишићно-коштаних, срчаних и плућних стања, отварајући врата новом добу регенеративне медицине.”
Европска награда за проналазаче једна је од најпрестижнијих европских награда за иновације. Покренута од стране ЕЗП 2006. године, одаје признање појединачним проналазачима и тимовима проналазача чији пионирски изуми пружају одговоре на неке од највећих изазова нашег доба.
Финалисте и победнике бира независни жири састављен од међународних ауторитета из области бизниса, политике, науке, академске заједнице и истраживања.
Жири оцењује предлоге на основу доприноса техничком напретку, друштвеном развоју, економском просперитету и отварању нових радних места у Европи. Награда се додељује у пет категорија (Индустрија, Истраживање, Мала и средња предузећа, Земље које нису чланице ЕЗП и Животно дело).
Поред тога, на сајту онлајн гласањем јавност бира добитника Награде публике између 15 финалиста.
Професорка Вуњак-Новаковић са својим тимом тренутно истражује и да ли би њихова технологија могла да опорави плућа оштећена услед ковида 19, и тестира нови третман заснован на инхалационој терапији, где активну компоненту лека представља молекул који излучују матичне ћелије.
Др Вуњак-Новаковић чланица је најугледнијих научних друштава и академија у свету, укључујући америчку Националну академију наука и САНУ, и једина је жена међу члановима Њујоршке академије наука.
Две деценије бави се истраживањима и применом биореактора који омогућавају да се хумана ткива гаје у лабораторији. Њен рад је фокусиран на инжињерство људских ткива за регенеративну медицину, изучавање матичних ћелија и моделовање болести.
Њена лабораторија је развила нове методе засноване на матичним ћелијама, биоматеријалима и биореакторима за регенерацију срца, плућа и костију, и моделе хумане физиологије и патологије. Са својим тимом научника направила је срчани мишић од матичних ћелија који ради као срчани мишић одраслог човека, што представља праву револуцију у медицини какву познајемо.
Рођена је у Београду 1948. године. Тренутно живи у Њујорку, САД. Она је први инжењер у историји Универзитета Колумбија промовисан у ранг “University Professor”, који има само петнаестак активних професора, од преко четири хиљаде ангажованих на том универзитету.
Вуњак-Новаковић је и једина жена на Колумбији изабрана у четири америчке академије (Инжењерство, Медицина, Наука и уметност, Проналазаштво). Такође, професор је биомедицинског инжењерства и медицинских наука фондације Микати, као и професор стоматологије и директор лабораторије за матичне ћелије и инжењерство ткива на Универзитету Колумбија у Њујорку.
Вуњак-Новаковић је именована у многим патентима, укључујућ́и ЕП2408401 и ЕП1112348, додељене 2016., односно 2005. године, који чине основу за њену номинацију за финалисту Европске награде за проналазаче 2021. године.
„Српска стварност“
