- 0 12. 2021.
Влада Републике Србије усвојила је на данашњој седници Предлог закона о тржишту капитала у циљу постизања веће транспарентности и одговорности у пословању, креирању и развоју финансијских института који се нуде на тржишту капитала, а самим тим и стварању атрактивнијег тржишта, како за домаће, тако и за стране инвеститоре.
Диверзификацијом и повећањем транспарентности и квалитета финансијских инструмената вратиће се поверење инвеститора, а последично и позитиван утицај на повећање броја учесника на домаћем тржишту и на одржив економски раст.
Доношењем новог закона о тржишту капитала ускладиће се домаћи правни и институционални оквир са правним тековинама Европске уније и обезбедити већи степен заштите инвеститора и правне сигурности.
На изради одредби овог закона, Министарство финансија сарађивало је са релевантним институцијама узимајући у обзир потребе привреде, како би Србија развила конкурентно, високо ефикасно, транспарентно и продуктивно тржиште капитала са широким спректром финансијских инструмената и услуга, а које може да се пореди са водећим регионалним и европским финансијским тржиштима.
Влада је усвојила измене и допуне Предлога закона о електронском фактурисању којим је привреди и јавном сектору омогућено да због прилагођавања новом систему електронских фактура, прелазни рок буде до краја априла наредне године.
Од 1. маја 2022. године субјекти у јавном сектору имаће обавезу да примају, чувају и издају електронску фактуру другом субјекту јавног сектора, док ће субјекти у приватном сектору имати обавезу да издају електронску фактуру субјекту јавног сектора.
Обавеза субјекта приватног сектора да прими и чува електронску фактуру издату од стране субјекта јавног сектора, као и електронске фактуре издате од стране субјекта приватног сектора, примењиваће се од 1. јула 2022. године, као што је и било планирано.
Обавезе издавања и чувања електронске фактуре у трансакцијама између субјеката приватног сектора наступају од 1. јануара 2023. године. То су уједно и датуми од када се примењује и обавеза да се електронски евидентира обрачун пореза на додату вредност.
На седници су усвојене измене и допуне Предлога закона о утврђивању друге гарантне шеме као мера додатне подршке привреди услед продуженог негативног утицаја пандемије болести COVID-19 изазване вирусом SARS-COV-2.
Изменама и допунама предвиђен је изузетак у погледу могућности гарантовања Србије за кредите који могу бити одборени корисницима који спадају у предузетнике, микро, мала и средња предузећа која послују у секторима путничког транспорта, угоститељства, туристичких агенција и хотелијерства у градовима, под условима да су претходно, превремено и у целости, измирили обавезе по кредитима одобреним у складу са првом гарантном шемом.
Имајући у виду улогу коју електронски медији имају у систему јавног информисања, а нарочито током изборне кампање, и полазећи од тога да је дијалог важан део европског пута и перспективе Србије, као и да су предложене мере применљиве и могу да помогну у стварању климе поверења и промена у корист грађана и у складу са стандардиме Европске уније, Влада је усвојила измењен и допуњен Предлог закона о електронским медијима.
Овим изменама и допунама прописују се нове обавезе пружаоцима медијских услуга у области електронских медија да пре почетка изборне кампање објаве тарифе за политичко оглашавање, уз правило да критеријуми по којима се одређује цена политичког рекламирања и услови плаћања морају важити за све кандидате на изборима и све подносиоце проглашених изборних листа, односно проглашених кандидата.
Поред раније прописаних обавеза, у циљу даљег унапређења услова за одржавање избора, прописује се забрана да десет дана пре дана одређеног за гласање, медији извештавају о званичним јавним скуповима на којима се отварају инфраструктурни и други објекти, односно обележава почетак изградње таквих објеката, ако на тим скуповима учествују јавни функционери који су кандидати за председника Републике, народне посланике, посланике у скупштинама аутономне покрајине и одборнике у скупштини јединице локалне самоуправе.
На данашњој седници усвојен је Предлог закона о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Европске уније о учешћу Републике Србије у Програму „Креативна Европа“ (2021-2027) којим се нашој земљи омогућава наставак учешћа у овом програму.
Ступањем на снагу споразума, установама културе, удружењима и другим субјектима у култури са територије Србије, биће омогућено учешће у најзначајнијем програму Европске уније за културу, чиме се обезбеђује интеграција наше културе у међународне развојне токове, подстиче мобилност уметника и културних стваралаца, промовише културна разноликост и интеркултурални дијалог, обезбеђује финансијска подршка за домаће субјекте у култури, како јавног, тако и цивилног сектора и поспешује процес европских интеграција.
Влада је усвојила и Уредбу о учешћу јавности у изради одређених планова и програма у области заштите животне средине којом се прописује поступак учешћа јавности у доношењу одлука о изради, измени, допуни, прегледу и усвајању планова квалитета ваздуха регионалних и локалних планова за управљање отпадом, као и планова управљања опасним отпадом, националног плана за управљање отпадом, програма превенције стварања отпада, акционих планова заштите од буке у животној средини, као и плана заштите вода од загађења.
Уредбом се ова област усклађује са европском директивом, као и Конвенцијом о доступности информација, учешћу јавности у доношењу одлука и праву на правну заштиту у питањима животне средине – Архуска конвенција, као део важеће легислативе Европске уније.
На данашњој седници усвојен је Закључак о сагласности са текстом Пројекта: вештачка интелигенција у служби општег добра – омогућавање екосистема подесног за вештачку интелигенцију у Србији.
Циљ пројекта је јачање институционалног и законодавног оквира за вештачку интелигенцију и унапређење сарадње јавног и приватног сектора, као и академских установа у тој области.
Ти кораци ће довести до стварања окружења подстицајног за коришћење вештачке интелигенције за опште добро, повећања конкурентности наше економије, смањења трошкова и увећања ефикасности јавног сектора.
„Српска стварност“
