- 12. 2020.
Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске оштро је реаговао на нов напад председника Црне Горе Мила Ђукановића.
Реаговање владике Јоаникија, објављено на сајту Митрополије црногорско-приморске, преносимо у целини:
„У свом посљедњем интервјуу агенцији Бета, Мило Ђукановић изјави како живи за дан када ће се установити ко је укњижавао црквену имовину 90-их година и касније. – Човјек за кога се пише и говори да има највише незаконито стечене имовине у Црној Гори (и шире) хоће да провјерава како је Црква стицала имовину за посљедњих осам вјекова!? Принципијелно, нема што. Сви су једнаки пред законом осим предсједника. А њему је закон што му срце жуди, што не жуди у Куран не пише.
Мило такође каже да је он хтио да ослободи Цркву у Црној Гори од српско-црногорских подјела! Он који је за три деценије своје владавине истрајно и острашћено завађао и дијелио браћу, рођаке, комшије. Један те исти народ, с тим што се од 1945. године, различито изјашњавају. Руку на срце, вјерујем да их је хтио ”измирити”, али тако да Срба нестане. Блаженопочивши Митрополит Амфилохије је, напротив, своју душу и цијело своје срце заложио да сав од Бога повјерени му народ ослободи од мржње и наталожених заблуда, подјела, брозоморе и осталих пошасти. Да сви буду слободни и часни људи па нек се изјашњавају по својој савјести како хоће. Митрополитова визија је била слобода и братска слога, а Милова терор и Голи Оток.
Човјек без основних знања из историје, коме су вјера и духовне вриједности непознате категорије, погрешно је схватио и еклисиологију блаженопочившег Митрополита. Ослањајући се на светог апостола Павла, Митрополит је често говорио да се Црква не затвара у националне, државне или било које друге земаљске оквире. Док је Митрополит говорио о васељенском јединству и о неуништивом богочовјечанском бићу Цркве, Ђукановић је размишљао о расколу у Цркви који би је потјерао у небиће и учинио марионетом његове партије и идеологије. Јасно је да гајећи такву намјеру у срцу није могао научити ни прву лекцију из вјеронауке. Ђукановић је такође погрешно разумио да је оснивање Епископског савјета 2006. био корак ка одвајању Цркве у Црној Гори, не схватајући да је прва дужност тог Савјета чување јединства Српске Православне Цркве. Будући да је блаженопочивши Митрополит предложио оснивање поменутог Савјета, он је и тим потезом као и укупним архипастирским дјеловањем дао велики допринос црквеном јединству. Са блаженопочившим се могло слободно разговарати на различите теме, али о расколу и одвајању од светосавског трона није. Никад, и ни у једној прилици.
Кобна је била грешка господина Ђукановића што је повјеровао да може изманипулисати Цркву и личности какав је био Митрополит Амфилохије. Безуспјешно је и са неком врстом опсједнутости улагао велики напор у тај ћорав посао. Блаженопочившем није дао мира док је ходао по земљи, а сада покушава да га својим клеветама узнемири и на оном свијету. Ђукановићу остави већ једном Митрополита на миру! Он је на истини, а ти на лажи!“
Милов кабинет увредама одговорио Јоаникију
Изненађује је данашње реаговање администратора Митрополије црногорско-приморске Јоаникија на недавни интервју председника Црне Горе Мила Ђукановића као неког ко никада није био судионик тих разговора, нити му је било омогућено да њима присуствује, саопштено је данас из Кабинета председника Црне Горе Мила Ђукановића.
„Према томе, говори о нечему што не зна, и не може знати, чему није био дорастао ни тада, ни сада. Недорастао улози која га је изненада запала, политичким и уличарским речником, недостојним за било кога, а камоли за једног владику. Сасвим је јасно да је његово оглашавање, иако смишљано неколико дана, бесмислено осим уколико за циљ није имао још јачи продор на црногорску политичку сцену, на којој се очигледно боље осећа. Његов речник и ‘веродостојност’ његових тврдњи најбоље говори о њему самом“, наводи се у саопштењу из Ђукановићевог кабинета.
Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске Јоаникије казао је раније данас да је Ђукановић „погрешно разумео да је оснивање Епископског савета 2006. био корак ка одвајању Цркве у Црној Гори“.
Ђукановић је у интевјуу агенцији Бета који је објављен 8. децембра, рекао да је са покојним митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем одмах након референдума о независности Црне Горе 2006. разговарао о томе да се црква у Црној Гори зове Православна, без националног предзнака, и да „та идеја на старту није била одбачена“.
У том смислу, указао је Ђукановић, након референдума 2006. формиран је Епископски савет који је СПЦ у Црној Гори дао одређену аутономију што се „сматрало као одличан корак“, преносе Вијести.
„Српска стварност“ / Ј. С. /
