07.06.2020.
Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије у ауторском тексту за „Cristian post“ говорио је о спорном Закону о слободи вероисповести, немилим дешавањима у Црној Гори која су уследила, описао нападе на свештенике и хапшења и изразио бојазан да би мотив свега тога могао бити новац.
Он је рекао да такве ствари не би требало да се дешавају у Црној Гори – земљи у срцу Европе која је већински хришћанска, чланица НАТО-а и кандидат за чланство у Европској унији.
„Плашим се да је разлог свему овоме новац. Пре Божића ступио је на снагу нови закон који је грозно назван Закон о слободи вероисповести. Хришћанске, јеврејске и муслиманске групе – и њихова имовина – сада захтевају државну регистрацију. Мало је држава на свету које истински негују слободу вероисповести, а ипак присиљавају верске заједнице да прво буду у одобреном владином регистру. Још је мање оних који прописују да се мора додатно доказати власништво над имовином пре 1918. године у владиним земљишним књигама“, указао је Јоаникије.
Он је нагласио да у ситуацији када се око 80 одсто Црногораца декларише да је српски православни хришћанин то значи да је овај закон у пракси закон за њихову веру. А кад друге верске микро заједнице имају посебне уговоре са државом која их штити од њихових имовинских одредаба, постаје дискриминаторни закон против имовине Цркве.
„Власништво над земљом на Балкану – са сложеним историјама и премештањем граница – требало би да буде отворено питање. Али у свим модерним државама имовински спорови би требало да се решавају на суду. У Црној Гори ће, према новом закону, о њима одлучивати владина земљишна књига, без права жалбе на одлуку у судовима. Они су именовани за ревизора, судију, пороту и извршиоца свих власничких спорова за верску имовину“, појаснио је владика.
То су како је навео, света места хришћанског богослужења, манастири, хостели за бескућнике и пољопривредна газдинства која свакодневно хране стотине породица кроз народне кухиње. То су зграде које финансирају универзитетске стипендије за младе Црногорце, уточиште за сиромашне и духовне обреде.
Он је казао да је имовина угрожена а ресурси које СПЦ користи су у опасности да се преусмере како би се намирили фиктивни захтеви за власништво над земљом и додао да многи верни хришћани у Црној Гори страхују да ће се то догодити.
Навео је и да су због тога пре изолације због вируса корона изашли на улице широм земље како би протестовали против овог погрешног закона.
Како је истакао, шездесет хиљада марширало је у главном граду Подгорици – око десет посто укупног становништва – окупило се у једној масовној демонстрацији, позивајући на опозив Закона о слободи вероисповести.
Навео је да је на то „црногорска влада реаговала тврдећи да је црква под страним утицајем, да њени свештеници и лидери нису из Црне Горе, као и да јер се називамо српском православном црквом, а не црногорском, то нажалост може постати део расправе у парламентима Европе и на ходницима Конгреса САД“.
„Ми желимо само мир и даље служење народу. Ми немамо интерес у политици. Сматрамо да влада не би требало да има интерес за религију. Као и у Јеванђељу по Луки 23:34 и ми им опраштамо, јер они не знају шта чине. И ми се молимо да се окрену уназад и опозову овај непотребни закон“, поручио је епископ Јоаникије.
„Српска стварност“
