- 10. 2020.
Сукоб Јерменије и Азербејџана показао је колико су опасни тзв. замрзнути конфликти, јер све што је замрзнуто једног дана неко ће да “одрмзне”, указао је председник Александар Вучић на састанку Националног конвента о ЕУ. Додаје да никада нисмо били даље од компромисног решења за Косово и Метохију, али не кривицом Србије.
“Ја ћу дати све од себе да и Влада Србије и сви који у разговорима учествују дају све од себе да се приближимо компромисном решењу. Иако, како ми то сада изгледа – готово да никада даље од компромисног решења нисмо били”, рекао је Вучић.
Истакао је да је то најмање “захваљујући” Србији и српској кривици, осим, каже, ако неко не мисли да би требало да само признамо независност Косова и да кажемо да нас баш брига за српски народ и да ли Србија нешто треба да добије.
Вучић је додао да су услови у разговорима око КиМ врло тешки.
“Јер, када неко каже да је за њих завршена прича о ЗСО, коју је требало да испуне пре осам година, а да при том чујете благе тонове из ЕУ, питате се шта би било да смо ми то рекли и урадили. Али, за њих (Приштину) ћете увек да чујете оправдање. Да ми нешто нисмо испунили седам или осам година, боље да не говирим какаве би биле последице”, рекао је Вучић.
На то смо, констатује, навикли, јер шта год Приштина да уради, они који су створили тзв. независно Косово, биће на њеној страни, те поручује да ми морамо тога да будемо свесни, да разумемо своју позицију, чувамо своје интересе и инсистирамо на дијалогу, да гледамо как ода сачувамо људе.
Вучић је рекао је сада 95.000 Срба на КиМ, те да је мањи пад у одласку људи са Космета него икада, што значи да је, посебно на северу, обезбеђена сигурност за грађане.
“Али, свеједно, то је живот од данас до сутра, не само за људе на КиМ, већ и за Београд, Приштину, Тирану, све нас… Нико не зна шта доноси следећи дан и јутро”, констатовао је председник.
Подсетио је да су 22 од 27 земаља ЕУ признале Косово, а са друге стране има замаља у свету које га нису признале и штите наша политичка права и чувају интегритет у Савету безбедности.
Због тога не можемо и не смемо да им окренемо леђа, иако су, каже, неке од њих повређене што, упркос томе, истрајавамо на нашем ЕУ путу, јер је будућност Србије у европској породици народа.
Додао је да Србија и са Русијом и Кином има добре односе.
Истакао је да су за Србију важне регионалне иницијативе, јер смо сви ми овде “мали” и увек су сви користили наше сукобе, на Западном Балкану.
Говорећи о сукобу Јерменије и Азербејџана, Вучић је рекао да је тај сукоб показао колико су опасни тзв. замрзнути конфликти, јер све што је замрзнуто једног дана неко ће да “одрмзне”
“У том конфликту видели смо апсолутну немоћ комплетне међународне заједнице. И зато сам против стања замрзнутог конфликта на Балкану”, рекао је Вучић.
Истакао је да је довољно да једна регионална сила каже “протерајте их, нападните их”, и нико ништа не може да уради, сем да изда два саопштења.
“То је нама за наук. Ситуација у свету се променила, постоји више партикуларних интереса и морамо да будемо спремни у сваком тренутку земљу да сачувамо. Против сам задржавања замрзнутог конфликта било где на Балкану, укључујући и код нас”, рекао је Вучић.
Зато је, каже, од пресудног занчаја да покушамо да направимо компромис са Албанцима, као што треба да урадимо све што можемо да не допринесемо разбуктавању било каквих додатних страсти у БиХ, а не може, истиче, да каже да није забринут због ситуације и порука које добијамо и са те стране реке Дрине.
“Не смемо оставити замрзнути конфликт нашој деци, јер ће се једног јутра пробудити и – ‘почео је рат'”, рекао је Вучић.
Навео је да је најважније, и зато то, каже, увек и понавља, да Србија жели да очува мир и стабилност, што, подвлачи, није флоскула, већ се то мора урадити готово по сваку цену.
Вучић је поручио да је ситуација у свету комплексна и да се Србија, као мала земља на раскрсћу путева, која има проблема са територијалним интегритетом, налази у посебно тешкој ситуацији.
“Не морам да говорим колико сам представника различитих земаља, који су желели да ми указују на потенцијално кршење Резолуције 478 по питању Јерусалима, подсетио да су сви већ одавно прекршили Резолуцију 1244 и да не хају због тога, не боли их глава. Јер, они имају право да крше све сто желе, а ми не смемо да размишљамо да прекршимо нешто”, рекао је Вучић.
Истакао је да комплетна спољна политика Србије има два основна циља, а то су: позиционирање земље и очување стабилности и мира у региону, и економски напредак државе.
На почетку скупа, председник је рекао да му је тешко да говори на оваквом скупу, јер у Србији у којој је свако “бољи председник од председника, бољи селектор од селектора и бољи редитељ од редитеља” није једноставно говорити о темема о којима сви све знају, и то, примећује, знају “најбоље”.
“Говорим отвореније, али никада не могу сасвим отворено, јер бих имао шта да кажем пред многим земљама, организацијама и институцијама које нам причају о дијалогу, а када чују неку реч која им се не свиђа, ставиће на ‘црну листу’ Србију, јер дијалог је важан само кад су други у питању”, додао је Вучић.
Координаторка Националног конвента за ЕУ Наташа Драгојловић изјавила је да је за Србију питање Косова и Метохије “питање свих питања” и да је управо то питање оно које одређује односе Србије са ЕУ, Америком, односе у региону и са другим државама.
На отварању састанка Националног конвента, Драгојловићeva је указала да Вашингтонски споразум, наставак Бриселског дијалога, бројни билатерални сусрети са државницима широм света остављају утисак да се велике силе занимају, пре свега, за решавање питања КиМ.
“Требало би и да се запитамо како ће изгледати наши односи са њима, када се једном питање КиМ реши и шта ће остати од стратешких партнерстава насталих само или претежно у том контексту”, рекла је Драгојловићева.
Да бисмо се сложили око стратешких интереса, наводи она, потребан је дијалог у друштву о томе шта су за Србију стратешки интереси, како да их остваримо и уз помоћ којих савезника, али и како да допринесемо да се други око нас развијају.
Драгојловићева је истакла да је председник Србије Александар Вучић одговорио на иницијативу радне групе за поглавље 35 да се поново обнови унутрашњи дијалог о потенцијалним питањима КиМ.
Каже да дијалог треба да омогући свестрано и свеобухватно сагледавање комплексности тренутка у коме се налази читав свет и Србија на измаку 2020. када је све под знаком питања – концепти, иделологије, савезништва досадшња пракса и начин живота у савком његовом семгенту.
Драгојловићева је истакла да је пандемија убрзала промене у начину живота код обичних грађана, поставила нове изазове међународним организацијама и “претумбала” редослед националних интереса и претње по њих.
Наводи да се много променило од децембра 2019. када је усвојена нова Страгегија националне безбедности Србије, документа који, каже Драгојловић, штити националне интресе наше земље у свим областима живота.
Она је указала да се питање миграција у Стратегији националне безбедности налази тек на 13. месту и изнела податак да се од 2006. до 2016. пола милиона становника иселило из Србије.
“Овај демографски проблем Стратегија препознаје тек на 13. месту, а први је оружана агресија коју нисмо имали од 1999. године”, навела је Драгојловићева.
Истакла је да се циљеви и национални интереси морају другачије поставити под дејством свих криза са којима се свет суочава и да средства треба усмерити на најреалније претње, а тренутно је то јавно здравље грађана.
Драгојловићева је указала и да Србија нема и да никада није имала стратегију развоја, ни стратегију спољне политке, а било је, подсећа, бројних покушаја да се оне дефинишу.
„Српска стварност“
