- 06. 2021.
Прошлог петка, Влади Републике Српске у Бањалуци представљен је Извештај Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду 1992-1995. године. Председник комисије, израелски историчар Гидеон Грајф, о налазима извештаја говорио је за Радио Телевизију Републике Српске.
Међународна независна комисија за истраживање страдања свих народа на подручју Сребренице од 1992. до 1995. године радила је двије године. У јавност су изашли са више 1.200 страница извјештаја.
“Ја сам Јеврејин и знам шта геноцид значи. Припадам старом народу над којим је извршен геноцид, највећи геноцид у историји човјечанства. Мени нико не треба да објашњава шта је геноцид. Наведени догађаји нису геноцид ни на који начин и ми смо то доказали. Дакле, не то није наше мишљење, ми смо то доказали”, наглашава Гидеон Грајф, предсједник међународне независне комисје за истраживање страдања у Сребреници.
Додаје да се није радило о геноциду и да се не може назвати геноцид, а ако неко користи тај термин, каже Грајф – треба га избрисати из историје.
“То је важно зато што су оптужбе о почињеном геноциду веома озбиљне, зато што одлука о чињењу геноцида представља тежак злочин, а у овом случају то дјело не постоји. Наравно почињен је злочин, али тај злочин уопште се не може назвати геноцид и мислим да је то веома важно”, истиче Грајф.
На извјештају је, каже Гидеон Грајф, радило 10 стручњака из различитих области. Увјерен је да су тачно приказали шта се дешавало у Сребреници.
“Други закључак се односи на број жртава. Тај број смо кориговали. Није било више од 3.714 жртава. У нашој комисији имали смо стручњаке за бројање и израчунавање броја жртава и установили су тај број. Тај број треба да буде записан у историји, ни мање ни више. Наравно, свака смрт је трагедија, ужасна, тога смо свјесни али број жртава је такође битан”, указује Грајф.
Намјера Комисије је била да извјештај буде објективан, научно утемељен, аутентичан и поуздан, каже Грајф и истиче да су се бавили и српским жртвама.
“Непријатељства и напади на многа српска села почели су још 1992, можда и раније нападани су српски цивили. Умјесто да се српска страна оптужује за агресију треба оптужити другу страну. Дакле, нешто се десило у међувремену, агресор је постао жртва, а жртва агресор. Ми смо то исправили”, истиче Грајф.
Чињенице, каже Грајф, треба да буду једини фактор када описујемо историјске догађаје.
„Српска стварност“
