- 05. 2022.
Инфлација у Србији је наставила да расте под притиском спољних фактора и у априлу је износила 9,6 процената међугодишње, изјавила је данас гувернерка Народне банке Србије (НБС) Јоргованка Табаковић.
Одржана је релативна стабилност курса и усидреност очекивања сектора финансија и привреде била је снажна кочница за базну инфлацију која је одржана на нижем нивоу од очекиваног, изјавила је гувернерка НБС представљајући Извештај о инфлацији.
Додала је да је међугодишњси раст био релативно динамичан и износио 4,3 процента захваљујући између осталог инвестицијама и високој стопи раста извоза сектора рударства.
Табаковић је нагласила да је процена привредног раста Србије коригована на ниво од 3,5 до 4,5 одсто, што је за 0,5 одсто ниже од очекивања у фебруару ове године.
Инфлација у Србији је наставила да расте под притиском спољних фактора и у априлу је износила 9,6 процената међугодишње, а очекује се да ће достићи врхунац у јуну и јулу од највише 10,5 процената, након чега ће почети да пада, изјавила је Табаковић.
“Нови раст светских цена енергената, хране и сировина утицао је на раст увозних цена и појачао трошковне притиске на цене домаћих произвођача. У таквим условима и базна инфлација на коју мере монетарне политике највише утичу такође је бележила раст”, рекла је Табаковићева на представљању Извештаја НБС о инфлацији.
Међутим, како је истакла, очувана релативна стабилност девизног курса и усидреност средњорочних очекивања финансијског сектора и привреде у границама циља били су снажна кочница која је одржала базну инфлацију на нижем нивоу од укупне.
Гувернерка је навела да ће раст светских цена примарних производа, енергената, као и увозна инфлација још неколико месеци вршити инфлаторне притиске, али да ће крајем године имати опадајућу путању, и да ће се у другој половини наредне године највероватније вратити у границе циљане инфлације.
Према њеним речима, кредитирање производње, инвестиција и потрошње у марту је било за 12,1 одсто више него годину дана раније, а учешће проблематичних кредита је смањено за 3,4 одсто.
Додала је да је међугодишњи привредни раст био релативно динамичан и износио је 4,3 процента у првом томесечју ове године.
“Раст је у највећој мери резултат повећане активности у услужним секторима и индустрији”, навела је гувернер НБС-а.
Нагласила је да је процена раста БДП-а Србије коригована на ниво од 3,5 до 4,5 одсто, што је за 0,5 одсто ниже од пројекције НБС из фебруара ове године, услед кориговања пројекција раста светске привреде.
Табаковић је рекла да је повећање цене енергената у највећој мери утицало на пораст дефицита текућег рачуна.
“По том основу кориговали смо пројекцију дефицита текућег рачуна са пет одсто у фебруару на 6,5 проценат БДП-а, али је према проценама НБС-а и ММФ-а то и даље ниво који обезбеђује екстерну одрживост”, навела је она.
Изнела је податак да је у прва четири месеца у Србију стигло 745 милиона евра директних страних инвестиција, што је смањило депрецијацијске притиске.
“Чувањем стабилности курса динара успели смо да спречимо да се преливање раста увозних цена енергената и хране на остале цене додатно појача ефектима депрецијације динара”, истакла је гувернерка Табаковић.
Такође је навела да су девизне резерве земље крајем априла, и поред занчајне интервенције у марту, остале на адекватном нивоу од 14,1 милијарде динара, што је довољно за пет месеци покривености увоза роба и услуга.
НБС ревидирала наниже прогнозу раста због екстерних фактора
Директор Сектора за економска истраживања и статистику Народне банке Србије Саво Јаковљевић изјавио је данас да је НБС ревидирала наниже прогнозу раста бруто домаћег производа (БДП) због међународног фактора, односно мање тражње и нашег мањег извоза на тржиште еврозоне.
НБС је процену привредног раста Србије кориговала на ниво од 3,5 до 4,5 одсто, што је за 0,5 одсто ниже него што је централна банка предвиђала у фебруару ове године.
Јаковљевић је, током представљања Извештаја о инфлацији НБС, такође навео да је пројекција годишње инфлације повећана за 2,8 процентних поена са 6,4 у фебруару на 9,2 одсто у априлу због утицаја спољних фактора.
“Четири фактора утичу отприлике са по једном четвртином на повећање пројекције инфлације за ову годину”, рекао је он.
Раст цена нафте, како је објаснио, утиче са 0,7 процентних поена, цене увозних производа у еврозони са 0,8 процентних поена, цене воћа и поврћа са 0,7 процентних поена, док раст цена основних пољопривредних производа утиче са 0,4 процентна поена на повећању пројекције инфлације за ову годину.
Он је подсетио да је цена нафте порасла са 90 долара по барелу пре почетка сукоба у Украјини на 130 долара, а тренутно се креће од 109 до 113 долара за барел.
Јаковљевић је додао да Србија има нижу инфлацију од земаља у региону у којима је она двоцифрена, захваљујући томе што се влада одрекла дела акциза на деривате.
Такође је навео да је на раст цена воћа и поврћа утицало повећање цена минералних ђубрива, деривата и других сировина. Цене вођа и поврћа ће, каже, почети да падају, али касније него што се очекивало и са вишег нивоа.
Јаковљевић је рекао да се дефицит платног биланса процењује на око 6,5 одсто на нивоу целе године, при чему на његово кретање највећи утицај има раст цене нафте, деривата и других енергената који се увозе, али да постоји нада да ће уз нормализацију цене енергената до краја године дефицит бити враћан на ниво од пет процената.
„Српска стварност“
