- 04. 2022.
Српска православна црква и верници данас славе Лазареву суботу и Врбицу. Празник Лазарева субота успомена је на последње чудо Христово пред Недељу страдања, смрт и Васкрсење. Празник има значење победе живота над смрћу.
У хришћанству се на богослужењима помињу страдања Христова и васкрснуће Лазарево као гаранција за васкрсење свих верника.
Васкрсли Лазар од тада је живео под именом Јован и једини је од ученика стајао на Голготи испод разапетог Христа.
Остатак живота провео је на острву Кипар, где је као епископ доживео дубоку старост.
Празник је установљен у Јерусалиму крајем четвртог века.
У православне храмове уносе се младе гранчице врбе, које се освештају и деле народу.
Потом, крећу свечане поворке, углавном малишана, око цркве.
Овај празник је дан дечје радости, многе породице га славе као крсну славу.
Наравно, славска трпеза је увек посна.
Данашњи празник најављује сутрашњи – Цвети, када је Исус Христос свечано ушао у Јерусалим.
На Лазареву Суботу дозвољено је јести рибљу икру.
Увече, потопи се ливадско цвеће у воду, како би сутра, на Цвети, дан започео умивањем у тој води.
Лазарева субота, односно Врбица, дан је дечје радости.
До Другог светског рата, Лазарева субота (Врбица) прослављала се и као школска свечаност. Деца су се, лепо обучена, украшена звончићима, кретала у поворкама и проводила време у игри по порти и учествовала у опходу око цркве после подне. Увек се држала литија изван храма. Са овим даном почињу велики Васкршњи празници.
„Српска стварност“
