- 06. 2020.
Српска православна црква прославља данас празник Силаска Светог Духа на апостоле, који се прославља педесети дан по Васкрсу.
Овај празник познат је и као Духови, Педесетница или Тројице и увек се обелжава десети дан по Вазнесењу Господњем. Овај празник Српска православна црква слави и као један од највећих догађаја у хришћанству, забележен у Четворојеванђељу.
Сматра се да су, после догађаја у Јерусалиму, апостоле божанском силом надахнули Отац, Син и Дух Свети који се, како је записано, у облику пламених језика спустио на главе Христових ученика.
На Духове је Христос испунио обећање које је дао својим ученицима на дан Вазнесења када им је поручио да са Тавора крену у Јерусалим и ту сачекају док им се не јави Дух Свети који ће их крстити – али не водом, како је крштавао Јован Крститељ, већ огњем божанским који ће им дати снагу да свим народима на њиховим језицима проповедају Јеванђеље.
У десети дан по Спасовдану, како је записано, зачула се хука налик на снажну олују изнад дома дванаесторице апостола, појавила се Богородица и народ је угледао јаку светлост и пламене језике како се спуштају на главе Христових ученика.
Српска православна црква, као и све православне цркве, датум празновања Педесетнице везује за Васкрс, па и овај Господњи дан спада у покретне празнике и обележава се увек у недељу, десетог дана по Вазнесењу.
Духови се као и Васкрс и Божић славе три дана, па су у црквеном календару црвеним словом обележени и Духовски понедељак и Духовски уторак.
Дан уочи Духова, православни верници посвећују мртвима, па се у суботу пред празник Педесетнице обележавају Задушнице, посећују се гробља и пале свеће на гробовима и у храмовима.
За овај велики празник везани су многи обичаји, а у православне храмове уноси се трава у време празничне литургије и од ње се плету венци који се као благодет чувају у домовима до следећих Духова.
У многим местима Шумадије и у другим крајевима Србије, као и међу Србима у расејању, тог дана пролазила је поворка крстоноша. У појединим местима литија из храма иде и данас до поља и винограда. Духови су празник неколико места у Србији, а у појединим породицама и крсна слава. Они су и еснафска слава трговаца.
„Српска стварност“
