- 01. 2022.
Српска православна црква и њени верници данас славе Божић, дан рођења Исуса Христа.
Божић данас славе православне цркве које се држе старог, јулијанског календара. Поред Српске православне цркве (СПЦ), између осталих, то су и руска и грузијска црква, јерусалимска православна патријаршија и Света гора.
Према Закону о државним и верским празницима Божић је у Србији нерадни дан.
Божић се празнује као успомена на дан рођења Исуса Христа. То је празник рађања новог живота, празник деце и детињства, родитељства, очинства и материнства.
Божић је, уз Ускрс, један од два највећа хришћанска празника. То је дан када се слави рођење Христово и када је дух малог Исуса свеприсутан међу људима, доносећи им мир и праштање.
Обичаји за Божић
Припреме за Божић почињу 40 дана пре 7. јануара, када почиње Божићни пост који представља прочишћење духа и тела пред најрадоснији догађај у православљу. Божић је празник целе породице и зато се очекује да она током празничних дана буде на окупу.
За Божић се припрема заједнички ручак и дарују укућани. Долазак положајника, мушког детета или успешног младића, у дом као честитара празника – још је у пракси.
Поздравља се реченицом “Мир Божји, Христос се роди”, а одговора “Ваистину се роди”. Празник одликују божићна свећа, тек озеленела пшеница, божићни колач, печеница и богата трпеза.
У чесницу се ставља новац, а за онога ко га добије верује се да ће бити успешан целе године. Чесница се негде сече, негде ломи, у Војводини је она заправо сува пита, док је у јужним деловима начињена као погача.
Раније, ако су пријатељи или чланови породице били далеко једни од других, слали су божићне честитке купљене у православним храмовима. Последњих година, пријатељи углавном Божић честитају поруком упућеном преко мобилног телефона или е-маила.
Како се Божић слави у другим земљама
У православном свету обичаји се разликују од земље до земље, а сваки народ је унео сопствену традицију у прослављање празника.
У Русији је обичај да се породице окупљају за столом на Бадње вече, а затим следи посебна вечера без меса. Главно јело се зове “кутја”. Вечера се припрема од различитих врста житарица које симболизују наду, уз додатак меда и мака (симболи среће и мира). То се сматра “светом вечером”, а сервира се на белом столњаку који симболизује бело платно у које је Христ увијен по рођењу. У просторију се унесе нешто сламе као подсећање на скромно окружење у ком је Исус рођен, а велика бела свећа поставља се на средину стола у знак објаве да је Христ светло света.
У Украјини је најважнији део прославе вечера на Бадње вече коју зову Света вечера, када се у кућу уноси сноп пшенице. Тај обичај се назива дидух (дедин дух) и симболише претке и жељу да година добро роди. У градским породицама, “дидух” је прустан у сноповима пшенице који се ставе у вазу.
У Грчкој, која је прешла на нови календар, деца на Бадње вече иду од куће до куће и певају божићне песме, а заузврат добијају слаткише или новац. За вечеру која се припрема за Бадње вече карактеристичан је “Христов хлеб” (“христопсомо”), у облику великих векни различитих облика, на чијим корама су декорације које обично представљају послове којим се породица бави. За разлику од већине других православних земаља, у Грчкој се за вечеру на Бадње вече служи месо и то јагњетина и прасетина.
У Бугарској се за Бадње вече припрема посебна вечера од 12 јела без меса која симболишу 12 месеци у години. То су јела од пасуља, ораха и лешника, сувих шљива, а ту је и традиционални бугарски колач – “баница”. Након вечере сви чланови породице устају у исто време.
У Румунији је уобичајено жртвовање прасета (печенца), али се прасе жртвује на дан Светог Игнатија (20. децембар, Румуни су прешли на нови календар), а биће послужено тек на божићној трпези. Верује се да ће дух прасета у наредној години породици донети благостање. Вечера се припрема и по три дана, и састоји се углавном од прасетине на разне начине, сарми, кобасица, а служи се и ћуретина, уз шљивовицу и вино. Посебност румунске божићне трпезе чини “козонаћи” – колач са сувим грожђем и лешницима. Такође је присутан обичај да деца за Бадње вече иду од куће до куће и певају божићне песме.
У Северној Македонији 5. јануара деца певају божићне песме од врата до врата – то су коледе. Дан касније, на Бадње вече следи уношење “бадника” на кућно огњиште. Дрво се пре тога исече на три дела (што представља Свето тројство), а сва три дела у кућу унесе отац.
У Грузији на Бадње вече се чека да сат откуца 12 пута, а затим почиње вечера уз традиционално грузијско вино.
Верници Јерусалимске патријаршије за Бадњи дан и Божић обилно једу слаткише – најчешће кадаиф. Суво воће, попут урми, кајсија, грожђа и шљива, заједно са лешницима, бадемима или орасима, такође су популарни. За Божић се традиционално справља посебан оброк припремљен од јагњећег меса.
Цркве које користе нови, грегоријански календар, прославиле су Божић 25. децембра.
„Српска стварност“
