- 0 12. 2020.
Српска православна црква и њени верници данас славе Ваведење Пресвете Богородице, један од пет највећих празника посвећених Богомајци, један од дванаест великих хришћанских празника.
Слави се као успомена на дан када је Богородица, у пратњи својих родитеља, Јоакима и Ане, први пут уведена у храм Божји. Празнује се 21. новембра по старом, односно 4. децембра по новом календару.
По обећању да ће дете које им Господ подари посветити њему на службу, свети Јоаким и Ана довели су трогодишњу Марију у јерусалимски храм.
На овај дан Девица се заветовала пред Богом и људима, а чинодејствовао је првосвештеник Захарије, отац светог Јована Претече. Богородица је у молитвама и посту, у храму остала до дванаесте године.
После смрти родитеља, Деву Марију су дали Јосифу, њеном рођаку из Назарета. У Јосифовом дому Пресвета Богородица Марија је и примила благовест од арханђела Гаврила да ће родити Сина Божјег.
Ваведење пресвете Богородице је и Слава српског манастира Хиландара на Светој Гори па ће братство српске царске лавре прославити празник своје заштитнице и заштитнице читавог Атоса.
Према предању, Богородица је једина жена која је ступила на тло Свете Горе на свом мисионарском путовању по повратку из Свете Земље.
На православним иконама посвећеним овом празнику слика се Богородица у пратњи девојака са упаљеним воштаницама, а једна од најлепших представа је славска икона манастира Хиландар.
Богородица се сматра заштитницом жена породиља. И сточари је славе како би им зашитила стоку од звери.
Понегде, верује се, лепо време на Ваведење најављује добру летину.
Старији кажу да ако на Ваведење пада киша – биће родна година, ако дува јак ветар – неродна. Ако буде хладно и са снегом, следећа година биле би блага и топла.
„Српска стварност“
