- 04. 2021.
Православни верници обележавају Велики петак, дан који симболизује страдање Исуса Христа и његово распеће на крсту на Голготи. То је дан највеће хришћанске жалости, последњи у недељи Страдања, током кога не звоне црквена звона, пости се и фарбају ускршња јаја.
На Велики петак, Исус је одведен из куће првосвештеника Кајафе код римског прокуратора Понтија Пилата, који га је осудио да буде распет на крсту.
Пошто је то за хришћане дан велике жалости, он се обележава строгим постом, уздржавањем од било каквог весеља и прослава, а такође у народној традицији је да се тог дана не раде послови у пољу и у кући.
Велики петак се сматра најтужнијим даном хришћанства и на тај дан се не служи литургија у црквама, осим ако се поклопи са Благовестима.
Од Великог четвртка до Ускрса не оглашавају се звона на црквама, јер су она у православној цркви знак радости.
Обичај фарбања јаја датира из 12. века, а на нашем поднебљу га је, највероватније увела црква, у 16. веку.
Да су се јаја украшавала у том периоду, потврђују и турски извори који бележе обавезу, да се спахији, поводом хришћанског Ускрса, донесе на дар три, пет или 10 ускршњих јаја.
Велики петак је дан жалости, али и увод и припрема за највећи и најродоснији празник – Ускрс.
У неким крајевима се зато данас пали ватра да би све зло изгорело, а и пост на води носи прочишћење како би душа и тело били достојни жрве Христове, чије се толико страдање, само васкрсењем могло наградити.
На Велики петак важно је изнети плаштаницу, односно платно на коме је изображдено скидање господа Исуса Христа са крста и његово полагање у гроб.
„Српска стварност“
