- 12. 2021.
Српска православна црква и њени верници славе Светог Николу, најслављенију славу међу православним хришћанима. Овај светитељ поштован је и у другим народима, а култ дарежљивог Светог Николе на западу је преточен у лик Деда Мраза.
Свети Никола рођен је у Малој Азији, као јединац богатих родитеља. Још као дете је показивао необичне духовне дарове, а чим је одрастао његов стриц га је произвео у свештеника града Мира. Свој духовни живот почео је у манастиру Нови Сион, где се замонашио, а после смрти родитеља сву имовину разделио сиромашнима. Још за живота велики светитељ, познат је по својим чудесима и доброчинству. Упокојио се 345. године и сахрањен је у Саборној цркви мирликијске митрополије. У једанаестом веку Турци су освојили целу Малу Азију, те су мошти светитеља пренете у Бари.
Спомен на дан смрти Светог Николе слави се 19. децембра, по новом, или 6. децембра, по старом календару. У години се Свети Никола прославља и 22. маја (09. маја), у знак сећања преноса његових моштију у Бари.
Данас не би требало обављати никакве послове, а припрема се посна трпеза, јер се Свети Никола пада увек у време Божићног поста.
Свети Николај мирликијски чудотворац сматра се заштитником путника, морепловаца, рибара и сплавара.
Како се у народу каже, једна половина људи слави Светог Николу, док друга одлази на славу. Ова слика мало је промењена у време пандемије короне, те славска окупљања нису толико масовна, али се слави онако како наша вера и налаже, уз резање колача, свећу, вино и жито.
Ове године празник Свети Никола поклапа се са празником Детинци, који се увек слави у трећу недељу пред Божић. И наредне две недеље посвећене су породичним вредностима, те након празника Детинци славимо Материце и Оце. На празник Детинци обичај је да родитељи вежу децу, која затим њих дарују поклонима, како би их они одвезали и тиме се показује љубав у породици.
„Српска стварност“
