- 11. 2019.
Српска православна црква и верници данас славе Светог мученика Стефана Дечанског. У народу празник се назива Мратиндан.
Стефан Дечански, једна је од најтрагичнијих личности у лози Немањића. Између двојице силника, оца Милутина и сина Душана, провео је детињство као талац на двору кана Ногаја.
Као млад човек ослепљен је, вероватно по наређењу оца, и послат у затвор у Цариграду.
Према црквеном учењу, после пет година Свети Никола чудотворно је вратио вид краљу Стефану који је одмах потом из захвалности саградио храм Високи Дечани, једну од најлепших грађевина византијске уметности и средњовековне архитектуре на нашем тлу.
Даровао је и велику икону Базилици Светог Николе у Барију. Као жртва дворских сплетки, највероватније убијен синовљевом руком, 1336. године.
Светог Стефана Дечанског многе породице у Србији славе као крсну славу, у народу познатију као Мратиндан. Име је добила по Светом Мартину који се некада прослављао на овај дан.
Црквеном одлуком на овај дан премештена је слава посвећена српском краљу. Заветни је дан свих који болују од очних болести. Сматра се и заштитником вукова. У народу се и данас чује изрека: “Свети Мрата, снег на врата”, којом је означен почетак хладног и снежног периода године.
Високи Дечани прослављају ктиторску славу
Манастир Високи Дечани прославио је данас ктиторску славу – Светог краља Стефана Дечанског-Мратиндан.
Свету архијерејску литургију у присуству великог броја верника служио је владика рашко-призренски Теодосије, уз Епископа бихаћко-петровачког Сергија и Архиепископа берлинског Марка.
Манастир Високи Дечани задужбина је краља Стефана Трећег Дечанског и цара Душана. Сам Стефан Дечански је сазидао угаони камен на овој цркви, а још 1330. године издао је ктиторску повељу којом је богато обдарио своју задужбину.
После смрти краља Стефана, његово дело наставио је његов син Стефан Урош Четврти Душан и окончао градњу Дечана 1335. године. Фреске су осликане око 1350. године.
Унеско је прогласио манастир за место светске културне баштине 2004. године.
„Српска стварност“
