- 02. 2021.
Сретење Господње је један од најсвечанијих празника хришћанства. Српска православна црква и њени верници слави данас Сретење Господње, први сусрет Бога и човека под сводовима храма – успомену на дан када је Богородица први пут увела у храм новорођеног Христа да га посвети Богу.
Сретење новорођеног Месије кога је у јерусалимском храму у наручје примио праведни старац, познат као свети Симеон Богоносац, слави се увек четредесетог дана по рођењу Исуса Христа.
У православној цркви је то један од најсвечанијих догађа праћен речима које праведни Богоносац изговара са Богомладенцем у наручју и уједно једном од најлепших православних вечерњих молитви – “Отпусти сада раба твојега Господе, јер видеше очи моје спасење твоје. . . ”
Овај празник, суштински важан за хришћанство као први сусрет Спаситеља са људима, спада у ред Господњих али и Богородичних празника, јер се на тај дан истовремено велича чистота Богородице коју је, како каже предање, првосвештеник Захарија, отац Јована Крститеља, увео у јерусалимски храм на место одређено за девојке.
Овај догађај из живота цркве описан је у четворојеванђељима где се међу сведоцима помиње и Ана кћи Фануилова, која је присуствовала Сретењу Господњем, и потом објавила становницима Јерусалима да је “коначно стигао онај који је одавно најављиван и очекиван”.
Сретење је као крсна слава веома честа у српском народу.
У нашем народу постоји и вјеровање да се на Сретење срећу и раздвајају зима и лето. Од Сретења дани постају дужи, а ноћи краће, па се у народу каже „Сретење обретење“
Ако је на Сретење сунчан дан и медведи изађу из јазбине и уплаше се своје сенке, па се врате назад, верује се да ће зима потрајати још шест недеља.
Обичај је и да се на Сретење обавезно пале свеће јер се сматра да пламен има скривену чаробну моћ и да ће кућу штитити од грмљавине и других несрећа.
Овога дана девојке пазе каквог ће мушкарца прво срести, јер се верује да ће се за таквог и удати.
„Српска стварност“
