- 04. 2022.
Ускрс је највећи хришћански празник којим се слави Исусов повратак у живот- ускрснуће. Хришћански верници који време рачунају по Грегоријанском календару прославиће данас Ускрс, који Српска православна црква (СПЦ) назива празником над празницима. У свим храмовима СПЦ-а служиле су се ноћас и служе се овога јутра литургије и чита посланица патријарха Павла и свих архијереја.
Празник васкрсења Исуса Христа слави се три дана и представља покретни празник, што значи да се његов датум мења сваке године, али увек мора да буде у недељу.
Ускрс је највећи хришћански празник којим се слави Исусов повратак у живот- васкрснуће.
Црквена учења казују да је Исус распет у петак, суботу је прележао у гробу, у Јосифовом врту, док се у недељу зором осетио снажан земљотрес и анђео Божји слетео је на гроб. Стражари који су чували гроб, у страху су попадали као мртви, а Исус је васкрсао.
На Ускрс је, према веровању, прво Марија Магдалена срела Христа, а потом се он указао и својим ученицима. Само ученик Тома, који је био одсутан, није одмах поверовао да је Христос ускрснуо, па је морао лично да се увери. Одатле је потекла у народу узречица: „Неверни Тома“.
За овај празник везује се обичај даривања јајима. Јаје је симбол обнављања природе и живота, што симболише Исусов излазак из гроба и поновно рађање. Прво обојено јаје, које је по правилу црвене боје, сматра се „чуваркућом“, односно заштитником куће и здравља.
Српска православна црква, која време мери по старом, јулијанском календару слави Ускрс ове године данас – 24. априла.
Ускрс је празник који се слави након јеврејске Пасхе, прву недељу после пуног месеца који пада или на дан пролећне равнодневнице или непосредно после ње.
Васкрс и васкрсење су црквенословенски називи, док су Ускрс и ускрснуће народни облици. У употреби се у Србији могу чути још и Воскрес и воскресеније, као црквенословенски називи из руске редакције и Велигдан на југу Србије (призренско-тимочки дијалект).
„Српска стварност“
