- 05. 2020.
Српска православна црква и верници данас славe Светог Георгија, једног од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску веру и једна је од најчешћих слава православних Срба.
У свим храмовима Српска православна црква прославља данас Светог Великомученика Георгија – Ђурђевдан, у спомен на дан када је овај светитељ пострадао 290. године нове ере.
Георгије је рођен у другој половини Трећег века у Малој Азији и као веома млад постао је војвода у војсци римског императора Диоклецијана.
Бранећи хришћанску веру и противећи се прогонима хришћана, Диоклецијан је бацио Георгија у тамницу и осудио га на најтеже муке.
Видевши да муке не могу да сломе ни тело ни Георгијеву веру, Диоклецијан је одлучио да га помилује под условом да принесе жртву римским божанствима.
Георгије је на кипу, којем је требало да принесе жртву, начинио крсни знак, након чега се статуа многобожачког идола распрснула. Видевши ово, Диоклецијанова жена Александра је узвикнула: “И ја верујем у Георгијевог Бога!”, на шта Диоклецијан нареди да им буде одрубљена глава, што је и учињено.
Осим Ђурђевдана, овом светитељу се чини помен и 16. новембра – на Ђурђиц, дан преноса моштију у цркву у Лидији, Георгијевом родном месту.
На иконама Свети Ђорђе се представља у војводској одежди на коњу (Ђурђевдан) или стојећи (Ђурђиц), како убија аждају, са женским ликом у позадини.
Ђурђевдан је у српском народу празник са највише обичаја, који се разликују по садржини од региона до региона.
Према веровању, на данашњи дан се срећу зима и пролеће.
Обичај је да се плету венчићи од лековитих трава који се онда бацају у текућу воду. Ђурђевдан је празник сточара, па су се обичаји најдуже задржали у планинским крајевима.
Верује се да венчић, као својеврстан симбол, укућанима доноси здравље, а пољу берићет, штити од урока, дарује плодност, враћа љубав. Овај ђурђевдански венчић прави се, односно вије, од трава убраних у петак пре празника.
„Српска стварност“
