- 09. 2020.
Српска православна црква и верници данас прослављају Крстовдан, који у црквеном учењу означава налажење крста на којем је разапет Исус Христос.
Крст је, према предању, 326. године пронашла царица Јелена, мајка цара Константина, када је отишла у Палестину да посети света места.
Током ратова крст се изгубио, а касније, када је поново нађен, његове делове узимали су спретни верници у нади да имају велику моћ, пошто су направљени од светог дрвета.
Према непотврђеним подацима, чак су и неки српски владари имали делове тог крста.
О Крстовдану се држи строги пост, а многи верници тог дана једу само хлеб и грожђе.
Народ Косова и Метохије који опстаје и расељени, Крстовдан обележавају где су поникли. Код Срба подујевског краја још је свежа слика паљења, рушења и вандалског ломљења крста Храма Светог Андреја Првозваног.Обновљен је 2008.
На радост православаца пре свих Ораховца и Велике Хоће, Манастир Зочеште који је био уништен јуна 99, доживео је препород. Литургијско појање чује се из обновљене цркве Светих врача Козме и Дамјана, подсећајући да је светињу краљ Стефан Дечански давне 1327 даривао Хиландару.
Тако православни светосавски род свећарењем потврђује своје битисање на исконским огњиштима у Метохији и на Косову.
Јесењи Крстовдан пада 27. септембра и тога дана се, према древним обичајима, бере и посвећује босиљак.
На зимски Крстовдан, који је уочи Богојављења 18. јануара, по предању, укрштају се ветрови. У цркви се тог дана крст ставља у воду и, ако се вода смрзне, очекује се долазак родне године, а, ако се вода не смрзне, верује се да ће следећа година бити “оскудна и болешљива”.
„Српска стварност“
