Јосип Броз Тито, Јосип Видмар, Едвард Коцбек, Јосип Рус и Моша Пијаде на Другом заседању АВНОЈ-а
- 11. 2019.
Дан Републике био је празник у бившој СФРЈ који се славио 29. новембра.
Дан Републике је обележавао годишњицу Другог заседања АВНОЈ-а у Јајцу 29. новембра 1943., када су представници партизанског покрета отпора прогласили федерално уређење Југославије и уставотворну скупштину ФНРЈ 29. новембра 1945.
Крајем новембра 1943, у Јајце су стигле делегације представника народа из свих крајева Југославије. На заседању, у локалном Дому културе, била су присутна 142 делегата.
Председавао је предратни председник скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца доктор Иван Рибар.
Одлуке Другог заседања АВНОЈ-а прочитане су нешто пред поноћ 29. новембра, па је тај датум узет као датум њиховог доношења.
АВНОЈ је конституисан у законодавно и извршно представничко тело Југославије.
Као највиши извршни и наредбодавни орган народне власти конституисан је Национални комитет ослобођења Југославије (НКОЈ), који је имао сва обележја народне револуционарне Владе.
Избегличкој Влади и краљу Петру Другом Карађорђевићу забрањен је повратак у земљу. Донета је одлука да се не признају обавезе и одлуке које је у иностранству у име Југославије склопила избегличка влада.
Као посебна одлука АВНОЈ-а Јосипу Брозу Титу додељена је титула “маршал Југославије”, на основу предлога који је поставила словеначка делегација.
Са распадом СФРЈ, престало се са обележавањем Дана Републике у свим републикама некадашње заједничке државе осим у Србији. Дан Републике остао је званични празник у Савезној Републици Југославији све до 14. новембра 2002, када је укинут одлуком Већа грађана Савезне скупштине СРЈ.
Дан Републике СФРЈ остао је у сећању генерацијама које су га славиле, подсећајући на нерадне дане, полагање заклетве, плаве капе и црвене мараме.
„Српска стварност“
