- 07. 2022.
Дан устанка народа Србије је био државни празник у Социјалистичкој Републици Србији и Републици Србији, који се прослављао 7. јула.
Дан устанка, обележавао је годишњицу оружане акције Рађевачке партизанске чете Ваљевског партизанског одреда, 7. јула 1941. године у Белој Цркви, код Крупња. Тада је Жикица Јовановић Шпанац на сеоском вашару убио два жандарма.
Више од пола века, у Србији се 7. јул славио као Дан устанка народа Србије против окупације нацистичке Немачке у Другом светском рату.
Кафана испред које се догодило ово убиство претоврена је у музеј и у њој се налази стална изложба „7. јул 1941. године“, у музеј је претворена такође и зграда сеоске општине у којој се налази изложба „Револуционарне традиције Западне Србије 1804-1981. године.
После ослобођења Југославије акција Рађевачке партизанске чете је проглашена за Дан устанка народа Србије. На првој прослави одржаној 7. јула 1945. године присуствовао је и маршал Јосип Броз Тито.
Дан устанка је се прослављао на територији читаве Србије, а централна прослава одржавана је у Белој Цркви.
Празник је задржан и после распада СФР Југославије и славио се све до 9. јула 2001. године, када је укинут одлуком Владе Србије.
Од почетка двехиљадитих, све чешће се могао чути супротан став – да тај догађај није био разлог за понос „јер је Србин пуцао на Србина“, а двојица жандарма судски су рехабилитована.
Празник се и данас, не званично прославља у организацији Савеза удружења бораца народноослободилачког рата, Социјалистичке партије Србије и Општине Крупањ.
„Српска стварност“
