- 08. 2019.
Дипломатске мисије великих сила у Београду већ су замениле шефове или ће то ускоро учинити. После новог руског амбасадора у Србију, са службе у Бечу, стижу нови британски и француски изасланици, а ускоро би тебало да буде потврђена и кандидатура америчког дипломате Ентонија Годфрија. Његово обраћање пред Одбором у Сенату већ је био повод за дипломатски обрачун са руским колегом.
Како три деценије од пада Берлинског зида изгледа хладноратовска дипломатија без рукавица, амерички и руски изасланици неретко су демонстрирали у мисијама на Балкану. Кандидат за новог амбадасора САД у Београд долази са места заменика шефа мисије у Москви.
“Потпуно сам свестан руског агресивног понашања, малигног утицаја и кампање дезинформација у Европи”, каже Ентони Годфри, кандидат за америчког амбасадора у Србији.
Уобичајена реторика Вашингтона који не бира аргументе “у прилог својим измишљитнама”, узвраћа нови руски амбасадор у Београду Боцан-Харченко. Специјалац за Балкан, како га зову, једнако је оштар и у твитовима на српском. У последњим, полемише са позивом Квинте да Србија нормализује однос са Косовом зарад будућих евроатлантских интеграција.
“Квинта поново игнорише став Србије о војно-политичкој неутралности. Стварност је да Београд води претприступне преговоре само са Европском унијом”, поручио је Боцан-Харченко на Твитеру.
И Годфрија и Боцан-Харченка познаваоци описују као дипломате великог калибра. Американца као махера за руске прилике, Руса као стручњака за Југоисточну Европу, учесника Дејтона и Париза, члана тројке Контакт групе у преговорима о КиМ.
“Ми смо имали деведесетих озбиљне играче на овим просторима, можда не на амбасадорском нивоу али у амбасадама су постојали значајни стручњаци за Балкан. Онда смо једно време имали затишје, јер смо изгубили значај. Ми постајемо поново потенцијални полигон, овај пут не зона интервенције, већ међусобног обрачунавања”, објашњава Драгољуб Анђелковић, политички аналитичар.
Новинарка Љиљана Смајловић каже да они нас виде као последње поприште Хладног рата у Европи и да то не мора за нас да буде лоше. “Ако уопште има неке жеље у Америци за компромис који би био и у корист Срба, тамо ће лако да се то оправда тиме – морали смо ово да бисмо Србе отели из загрљаја Москве”, додаје Смајловићева.
Претходници Годфрија и Боцан-Харченка нису се устезали да делују попут локалних политичара, подсећају аналитичари. Некадашњи амбасадор Конузин позивао је српске званичнике на заштиту националних интереса. Американац Камерон Мантер склапао је политичке договоре и пројекте, а његов претходник Полт састављао је спискове Срба непожељних у Америци.
“То што је раније било много егзибиционизма може да се сведе на дневнополитички маркетинг, сада ми се чини да улазимо у фазу кад ће бити мање егзибиционизма, а више озбиљних потеза”, наводи Анђелковић.
“Што се тиче тог политичког, врло реског тона у полемикама ја нисам приметила да је неко ишао даље од амбасадора Скота. Боцан-Харченко је очито не само активистички амбасадор, већ је показао и да ће да улази у фајт”, истиче Смајловићева.
Пре Београда Боцан-Харченко водио је мисију у Сарајеву, одакле је испраћен са бројним одликовањима Бањалуке, јер је, кажу аналитичари, био ослонац Републике Српске у време великих притисака. Ентони Годфри служио је и у Хрватској, Турској, Чеченији, Ираку. Обојица имају четири деценије дугу дипломатску каријеру.
„Српска стварност“
