- 01. 2020.
Сабор Пресвете Богородице је православни празник, који се слави другог дана Божића. Посвећен је Пресветој Богородици која је родила Исуса Христа и због тога се и празнује други дан по рођењу Христовом.
Овај празник има корене у раном хришћанству, када црквени календар још увек није био у потпуности развијен. Тада је празнован јединствени празник у част Богородице и он се празновао другог дана Рождества Христова. Иако данас постоје многи празници посвећени Пресветој Богородици, овај јединствени празник се и данас зове даном Сабора (сабрања) Пресвете Богородице. У народу је познат и као Божији или Средњи дан. Потиче из петнаестог века и најстарији је од свих празника Богородице.
Српска православна црква слави овај празник 26. децембра по црквеном, а 8. јануара по грегоријанском календару.
На Бадњи дан је породица на окупу, о Божићу сваку породицу посећује полажајник, а на Божји дан обилазе се пријатељи и комшије и примају гости у кућу.
Ни другог ни трећег дана Божића кућа се не чисти, слама се износи тек сутра увече, на празник Светог архиђакона и првомученика Стефана, кога бројне породице празнују као крсну славу.
Празновање траје до малог Божића, односно 14. јануара. За то време нема поста.
И даље траје мир-божење, један од најлепших обичаја. При сусрету људи се поздрављају традицоналним божићним поздравом.
У уторак, трећег дана Божића, СПЦ слави Светог архиђакона Стефана.
Наша Црква, подсетимо, Божић слави три дана.
У црквеном богослужбеном календару 7. 8. и 9. јануар обележени су црвеним словом.
„Српска стварност“
