- 03. 2020.
Научни сарадник Института за физику и први на листи потписника “Апела академске заједнице за промену уређивачке политике Радио-телевизије Србије”, Слободан Првановић, послао је ново отворено писмо генералном директору ЈМУ РТС које је пренео РТС и које и ми објављујемо у целини.
Поштовани господине Бујошевићу,
Прво хоћу да Вам се захвалим што сте одвојили своје време да ми одговорите.
Друго, желим да Вас обавестим да сте управо Ви један од оних којима сам веровао. Веровао сам у Вашу искреност, честитост и поштење. Ви сте, господине Бујошевићу, један од оних због којих се осећам као будала, као што сам и рекао за време прошле године. Не знам да ли ово можете да схватите – мене је срамота због тога. Срамота ме је што сам наивно веровао многима од вас који су се заклињали да им је Србија на првом месту, да желе добро грађанима Србије, да су против лоповлука… Заиста сам мислио да никада нећете изневерити оне принципе за које сте се залагали и због којих сам вас поштовао.
Спреман сам, господине Бујошевићу, да признам своје грешке у процени људи као што сте то Ви и Вама слични. Прихватам и кривицу за то што сам подржавао неке такве људе све док не бих схватио да су нас обмањивали. Спреман сам да, као својеврсну казну, на сопствени рачун изнесем квалификације које не сматрам нимало пријатним. Не знам да ли ћете се сложити, али самокритичност није лоша ствар јер, чини ми се, доприноси исправљању грешака које сви правимо. (Овде, наравно, не мислим и на Александра Вучића јер је он, то сам сигуран да ћете се сложити, савршен.)
Што се тиче сољења памети, које сам поменуо у пасусу који наводите, заиста се надам да не постоји особа која сматра да се на тај начин односим према њој. Оно што ја радим је да јавно износим своје ставове и мишљења, а то у складу са оним да није српски ћутати (некада давно је тај израз био популаран, а смислио га је један одличан новинар, за ког не знам шта му се у међувремену десило).
Чим сам сазнао за Ваш текст, ја сам га, без икаквог коментарисања, моментално објавио и на мом Фејсбук налогу и на Твитер налогу. Других медија ја немам, иначе бих објавио и тамо. Управо је то, господине Бујошевићу, оно што тражим од Вас. Наиме, тражим да на телевизији којом руководите објављујете и другачија и супротстављена мишљења, а не да се држите Хитлерових ставова о пропаганди. (Сигуран сам да јако добро знате да је Хитлер говорио да у извештавању увек треба форсирати једнострани приступ и да никада не треба давати за право другој страни.)
Што се тиче културне револуције коју сте поменули, морам да Вас умирим. Наиме, када сам 5. октобра заједно са другима упао у РТС, лично сам избавио Вашег колегу Комракова. Мислим да не претерујем када кажем да сам му можда и живот спасао јер је он тада био у подруму РТС-а, окружен демонстрантима, где се буквално тресао од страха и био у прединфарктном стању. Зато, будите без бриге, колико год да ми се гади то што Ви радите, као што нисам ни њему, нећу ни Вама учинити ништа нажао.
На крају, желим да Вам кажем да потпуно разумем то што нећете имати времена да ми опет одговорите. Знам да имате преча посла. Наслућујем да ћете се бавити истраживањем пљачке око Крушика или, можда, анализом велеиздајничке политике Александра Вучића. Не брините, слажем се са Вама да и Ви лично и РТС треба да се бавите тим и таквим темама.
С поштовањем,
Слободан Првановић
„Српска стварност“