01.02.2021.
Микробиолог из Сан Дијега доктор Милош Бабић, српског порекла који се професионално бави ковидом 19. у земљи у којој је највећи број заражених и умрлих. Уједно САД је земља чији су научници веома амгажовани на изучавању последица које носи са собом опасни вирус и који су веома ангажовани на истраживању вакцине која би нас заштитила, али и лека који би помогао у излечењу.
Истраживања су потврдила и да су мутације коронавируса још опасније и да је нови сој короне 30 одсто смртоноснији и да се 70 одсто брже шири. Све то указује да се ковид 19. ендемијски шири и да га је готово немогуће избећи: Или ћемо се заразити или ћемо морати да се вакцинишемо порука је коју јавности преноси наш др Милош Бабић, молекуларни биолог из Сан Дијега, кога смо већ представљали и којим се поносимо.
„Пре или касније бар 95 одсто људи биће у контакту са вирусом. Ризик је вирус, а наш је избор да ли ћемо примити вакцину или ћемо се заразити вирусом.
Иако међу нама који смо здрави, има и оних који и не верују да ковид 19. уопште постоји, чињеница је да ће сваки 500 – ти здрав човек умрети, док ће 10 одсто завршити на болничком лечењу и дуже ће се опорављати од тог вируса. Бројке су сурове.
Ако се не вакцинишемо све ће дуже трајати, као и постизање колективног имунитета, а што дуже траје епидемија, вирус има више могућности да мутира и да се појаве нови сојеви.
Најбоље показују подаци из Бразила, да је потребно минимум 80 одсто људи који су или прележали вирус или су се вакцинисали да би се говорило о колективном имунитету.
Нико не може да каже за који тачно период треба да се вакцинишемо како би епидемија престала али, што се више одуговлачи, ризик од нових сојева је већи.
Са вакцинацијом негде иде добро, негде не. Израел је вакцинисао више од трећине становништва, темпо у Европи и Америци није добар, а ужасан је у многим сиромашним земљама Африке и Јужне Америке.
Што је више заражених, то је више мутација и могућности да се појави нови сој.
Постоје разлике у ефикасности вакцина да се човек зарази и када их прими, али оне све штите од тешких облика болести.
Ако успешно вакцинишемо народ, онда се коронавирус можда може ограничити али ако се размножи у много сојева, онда ће бити попут грипа и мораћемо бар сваке две године да се имунизујемо на неки начин.
Наглашавам, најопаснији су они вируси које не знамо. Људи нису свесни колико се ово често догађа и виролози и лекари уз велике напоре заустављају вирусе широм света, а ми морамо да схватимо да је то непрестана претња за све нас. Због тога је међународна сарадња врло битна као и политичка воља да та сарадња постоји” – истиче молекуларни биолог из Сан Дијега доктор Милош Бабић, човек који не заборавља земљу из који потиче и народ коме припада.
„Српска стварност“ / Ј. С. /
