- 05. 2022.
Европска комисија припремила је извештај о владавини права у Србији, тзв. “нон-пејепер”, којим се констатује да је Србија у претходних шест месеци направила важан корак ка “независности и одговорности правосуђа” и да је уставна реформа “успешно окончана”.
У извештају се похваљује сарадња Србије са ЕУ у области борбе против организованог криминала и управљања миграцијама, али и “понавља забринутост” због стања у области слободе медија и изражавања.
У извештају Европске комисије, у који је Танјуг имао увид, констатују се и “бројна кашњења” у спровођењу акционих планова и примени усвојених закона и позива на даље продубљивање и консолидацију реформи у Србији.
“Да би се реформе продубиле, потребан је даљи рад и политичка посвећеност и решавање недостатака, посебно у кључним областима као што су правосуђе, борба против корупције и организованог криминала, слобода медија и процесуирање ратних злочина пред домаћим судовима”, наводи се у документу у који је Танјуг имао увид.
Европска комисија у свом извештају, који ће у петак бити дат земљама чланицама на разматрање у оквиру радне групе за проширење, констатује да је приоритет даљег укупног напретка Србије у приступним преговорима испуњење прелазних мерила у поглављима која се односе на владавину права и слободе ( поглавља 23 и 24) и да ни једно поглавље у приступним преговорима неће бити затворено пре него што Србија напредује у овим областима.
Извештај наводи да су у Србији 3. априла одржани председнички и ванредни парламентарни избори, да су током кампање “основне слободе у великој мери поштоване”, али и да су постојали “одређени недостаци” који су довели до “фаворизовања актуелних носилаца власти”.
У оквиру поглавља 23, наводи се и да је уставна реформа у Србији “успешно завршена” у фебруару 2022 . године и да сада треба убрзати рад на имплементацији закона како би се осигурала независност правосуђа.
Додаје се да и даље постоје “значајни изазови и кашњења” у имплементацији закона у области непристрасности, одговорности, ефикасности и професионализма правосуђа, приступа правди и висококвалитетне обуке.
“Тренутни систем запошљавања, премештаја и унапређења судија и тужилаца тек треба да се ревидира како би се осигурало да су каријере у потпуности засноване на заслугама. Предузет је низ корака како би се смањио простор за политички утицај на правосуђе, али постоје бројни случајеви у којима је то и даље проблематично”, наводи Европска комисија.
Комисија констатује и да је број старих извршних предмета наставио да се смањује, што је позитивно утицало на ефикасност судова у Србији, али и указује на чињеницу да и даље постоји велики број нерешених предмета пред уставним судом, а неки случајеви датирају пре 2017. године.
У извештају се наводи да је у Србији усвојена и нова Стратегија за процесуирање ратних злочина за период 2021-2026, али и да “одређени број српских политичких партија и личности, укључујући министарски ниво, наставља да пружа подршку осуђеним ратним злочинцима”.
Када је реч о превенцији и сузбијању корупције, Европска комисија земљама чланицама указује на чињеницу да је Србија увела измене у циљу побољшања досадашњег рада и да бележи “благи пораст броја оптужница и правоснажних пресуда за случајеве корупције на високом нивоу”.
Истовремено, наглашва се да Србија тек треба да усвоји нову свеобухватну антикорупцијску стратегију засновану на кредибилном и реалном акционом плану и ефикасним механизмом координације.
“У вези са слободом медија, радна група за безбедност новинара је наставила да се састаје, међутим, случајеви претњи и насиља над новинарима и даље изазивају забринутост, а свеукупно окружење за несметано остваривање слободе изражавања и даље треба додатно ојачати у пракси”, наводи се у делу извештаја Комисије о слободи изражавања и медија у Србији уз нагласак на све већем кашњењу у спровођење медијске стратегије.
Када је реч о поглављу 24, Европска комисија констатује да је повећан је административни капацитет Тужилаштва за организовани криминал и да су уведене измене у циљу побољшања мерења евиденција истрага, кривичног гоњења и осуда у случајевима тешког и организованог криминала, укључујући случајеве прања новца.
Наводи се добра сарадња Србије са Интерполом и Европолом, а посебно у области борбе против трговине оружјем, дрогама и борбе против организованих криминалних група.
Када је реч о визној политици, Комисија констатује да је она у Србији “само делимично усклађена са ЕУ” и да ту нису предузети кораци за решавање таквог стања.
“У другим областима миграција, Србија је играла активну и конструктивну улогу у управљању мешовитим миграционим токовима ка ЕУ и ефикасно сарађивала са својим суседима и државама чланицама ЕУ. Настављени су напори да се угости и прими значајан број држављана трећих земаља које подржава ЕУ”, наводи се у извештају Европске комисије.
Додаје се да је Србија одлучила и да расељеним лицима из Украјине додели привремену заштиту на годину дана, као и да “на задовољавајући начин спроводи споразум о реадмисији”.
Европска комисија два пута годишње процењује стање владавине права у Србији, једном у оквиру годишњег Извештаја о Србији и други пут у оквиру тзв. “нонпејепра” намењеног искључиво земљама чланицама које би на основу тога требало да одлучују о даљим корацима Србије на путу евроинтеграција.
Следећа шанса да Србија отвори нови кластер у приступним преговорима, уколико добије “зелено светло” земаља чланица била би у јуну ове године.
„Српска стварност“
