- 03. 2022.
Савет ЕУ одлучио је данас и формално да уведе четврти пакет економских и индивидуалних санкција Русији због војне агресије на Украјину.
Санкције се односе на забрану трансакција са одређеним предузећима, забрану активностима кредитног рејтинга било ком руском лицу или ентитету, а проширен је списак санкционисаних особа повезаних са одбрамбеном и индустријском базом Русије.
Такође, забрањена су улагања у руски енергетски сектор и уведено свеобухватно ограничење извоза опреме, технологије и услуга за енергетску индустрију као и ограничење трговине гвожђем, челиком и луксузном робом.
Међу луксузном робом коју је ЕУ забранила за трговину са Русијом налазе се вина, цигаре, парфеми и козметички производи, кожа, торбе, одећа, опрема за кућу, накит, порцелан, кристал, електрични уређаји, превозна средства, искључујући амбулантна кола, музички уређаји, спортска опрема, уметничка дела па и расни коњи.
“Савет ЕУ је одлучио да санкционише кључне олигархе, лобисте и пропагандисте који користе наратив Кремља о ситуацији у Украјини, као и кључне компаније у секторима авијације, војске и двоструке намене, бродоградње и машиноградње”, наводи се у саопштењу Савета ЕУ.
Из уведених мера се изузима обезбеђивање “критичних енергетских набавки унутар ЕУ као и транспорт фосилних горива, на првом месту угља, нафте и гаса из Русије у Украјину”.
Шеф дипломатије ЕУ, Жосеп Борељ оцењује да ће овај, четврти пакет санкција, задати још један “велики ударац економској и логистичкој бази на коју се Русија ослања да би спровела инвазија на Украјину”.
“Циљ санкција је да председник Путин заустави овај нељудски и бесмислени рат”, изјавио је Борељ.
Међу санкционисаним лицима налазе се и Роман Абарамович као главни деоничар “Ерваза” једног од највећих руских произвођача челика, али и новинар и аутор “Русије данас” и “Спутника”, Армен Гаспарјан.
Када је реч о санкционисаним ентитетима, у питању су махом компаније руске војне индустрије и вишенаменских технологија односно произвођачи оружја, хеликоптера, војних и цивилних авиона, ратних бродова и тенкова.
„Српска стварност“
