- 09. 2021.
У Тршићу је завршен 88. Вуков сабор, најстарија културна манифестација у Србији у част реформатора српског језика и писма, Вука Стефановића Караџића. Ове године Сабор је био у знаку два јубилеја – пола века окупљања слависта и 60 година од доделе Нобелове награде Иви Андрићу.
Вуково дело је живо, а то потврђује његово присуство у школским и студијским програмима, и у свакодневном животу, порука је 88. Сабора.
„Ми сваке године овде заправо правимо један већ јако дуги омаж Вуку Караџићу, али и развитку наше националне културе, из тог разлога пожелео сам да кључна порука моје беседе буде да ми на Вуковом путу морамо остати и убудуће“, наглашава професор Александар Милановић са Филолошког факултета у Београду.
Међународни славистички центар обележио је пола века постојања.
„Како је зацртано од почетка, од оснивања Међународног славистичког центра, то је повезивање наше земље и света, односно наше науке, образовања и културе, и представљање нашег народа и језика и књижевности у свету. Циљ је управо и оно што је Вук радио када је Тршић извео на европску позорницу, да и у време пандемије покажемо оно што садржи и Тршић и наша културна баштина“, наводи професор Бошко Сувајџић.
Први Вуков сабор одржан је 1933. године, а од локалног догађаја прерастао је у национални.
„И тај први Вуков сабор, и он наравно сведочи не само о ренесанси тог сабора који је напредовао, који се стварао, који се изнова обнављао, али свакако и о нашој упорности да негујемо и поштујемо Вуково дело“, сматра др Бранко Златковић са Института за књижевност и уметност из Београда.
„Оне су се током година мењале, програмске концепције, али та нека суштина, значи, очување нашег језика и нашег писма је основа у ствари оваквог саборовања“, напомиње Снежана Нешковић Симић, директорка Центра за културу „Вук Караџић“.
Осим Вуковог сабора, наше писмо убудуће ће чувати и недавно усвојени Закон о очувању ћирличког писма.
„Српска стварност“
