- 05. 2019.
Србија треба да створи окружење за неометану слободу изражавања, обезбеди поштовање медијских закона, усвоји нову медијску стратегију и обезбеди одговарајуће финансирање јавних сервиса и транспарентност власништва у медијима, наводи се у Извештају Европске комисије о напретку Србије за 2019. годину.
У извештају о европским реформама у Србији у 2018. години Европска комисија је нагласила да ће “напредак у владавини права” наставити да одређује даљи ритам преговора о чланству” Србије у ЕУ.
У сажетку Извештаја о напретку Србије у 2018. подвлачи се да је “нужно да Србија знатно убрза ритам реформи у области владавине закона”.
То је, како се наводи, “посебно важно кад је реч о независности правосуђа, борби против корупције, слободи медија, као и решавању случајева ратних злочина и организованог криминала у самој земљи.
Србија није остварила напредак у слободи изражавања, иако је у извесној мери у тој области припремљена за ЕУ, и тај недостатак напретка сада изазива озбиљне бојазни, наводи се у годишњем Извештају Европске комисије о напретку Србије на путу у ЕУ за 2019. годину.
Како се наводи, Србија треба да створи окружење за неометану слободу изражавања, обезбеди поштовање медијских закона, усвоји нову медијску стратегију и обезбеди одговарајуће финансирање јавних сервиса и транспарентност власништва у медијима. У извештају пише да је радна група састављена од представника медијских асоцијација и државних функционера доставила влади Србије нацрт медијске стратегије у децембру 2018. и да је процес консултација до сада био транспарентан и инклузиван.
Када је реч о препорукама Европске комисије из претходног извештаја, укупно окружење још не погодује остваривању слободе изражавања.
И даље су предмет забринутости случајеви претњи, застрашивања и насиља над новинарима, наводи се и додаје да је неколико случајева решено, да су поднете неке кривичне пријаве, али да су истраге и коначне пресуде и даље ретке. Донета је прва пресуда за убиство новинара, првостепена, у априлу 2019.
“Српске власти морају брзо да реагују и јавно осуде говор мржње и претње новинарима. Законодавство у медијском сектору тек треба да се имплементира у пуној мери”, оценила је ЕК.
Истовремено правни оквир треба да обезбеди строже критеријуме у погледу транспарентности власништва и финансирања медија, указује се у извештају.
“Суфинансирање медијских садржаја у јавном интересу мора да се спроводи у складу са законским оквиром. То захтева транспарентне и фер процедуре без мешања државне администрације, посебно на локалном нивоу”, истакла је Комисија у делу извештаја о слободи изражавања.
Наводи се и шта Србија треба да уради како би превазишла уочене недостатке. Тако Србија треба да створи окружење у коме слобода изражавања може да се остварује без ометања и обезбеди да на претње, физичке нападе, подстицање насиља и нападе на приватност новинара и блогера брзо реагују органи за спровођење закона и правосуђе.
Такви случајеви такође треба да буду јавно осуђени од стране владиних званичника. Србија треба и да обезбеди пуну имплементацију медијских закона, да ојача независност РЕМ и унапреди његове капацитете да проактивно ради.
Исто тако, Србија треба да усвоји и имплементира нову медијску стратегију на транспарентан и инклузиван начин и да обезбеди одрживо финансирање јавних сервиса, транспарентно и правично кофинансирање медијских садржаја од јавног интереса и унапреди транспарентост медијског власништва и оглашавања.
„Српска стварност“
