- 01. 2021.
У време када је вакцинација против вируса ковид 19. почела да се даје народу, није мали број оних који траже одговор на кључна питања: шта треба најосновније знати о вакцинама које су нам доступне и за коју се определити. О том важном питању преносимо мишљење молекуларног биолога и неуробиолога Др Милоша Бабића, који се тим проблемима научно бави у САД у Сан Дијегу, кога смо раније већ представили.
На тржишту je тренутно пет вакцина реномираних произвођача
Онима који су одлучили да се пријаве за примање вакцине дат је избор – да изаберу неку од понуђених или да приме било коју, без обзира на произвођача. Тако се у понуди вакцина нашла Фајзер (Пфизер-БиоНТецх), руска Спутник В (Гамалеyа истраживачки центар), кинеска Синофарм (Синопхарм), британска АстраЗенеца (Оxфорд) и америчка Модерна.
1) РНК вакцине: Фајзер и Модерна
Европска агенција за лекове (ЕМА) је за сада одобрила обе вакцине направљене по овом моделу. Из Светске здравствене организације (WХО) за ЦИНС кажу да су 31. децембра Фајзерову вакцину одобрили за хитну употребу, а да се у наредним недељама може очекивати и мишљење о другим вакцинама.
Компаније су изашле и са подацима о ефикасности вакцина. Тако је Фајзерова вакцина ефикасна у 95% случајева, а прима се у две дозе у размаку од 21 дан. Слично је и са Модерном – ефикасна је у 94,1% случајева, а друга доза се прима 28 дана након прве.
2) Аденовирусне вакцине: АстраЗенеца (Оxфорд) и Спутник В
До сада нису одобрене за употребу ни у САД ни у ЕУ. АстраЗенеца поднела је захтев за одобрење Европској агенцији за лекове почетком јануара. У одговору ЦИНС-у из ЕМА-е наводе да још увек нису добили захтев од произвођача Спутник В вакцине, али су, након што им се произвођач обратио, разговарали о будућој сарадњи.
Код обе вакцине примају се две дозе. Ефикасност Спутник В вакцине је, према подацима са њиховог сајта, 91,4% 28 дана након прве дозе, а више од 95% 42 дана после. Ефикасност Оксфордске вакцине је између 62% и 90%.
3) Конвенционалне вакцине: Синофарм
За сада се мало зна о овој вакцини. Прима се у две дозе, а њена ефикасност према последњим подацима износи око 79%. Вакцина Синофарм тренутно није у процесу евалуације.
*****
Вакцине уче имуни систем да одмах препозна нападача тако да – када вирус налети – имуни систем може одмах да реагује, уместо да недељама производи одговор. Вакцине се разликују према томе што то раде на различите начине.
Кинеска Синофарм (Синопхарм) користи принцип по ком се нашем имуном систему даје ослабљени или убијени вирус против кога се организам бори и ствара имуни систем. То су такозване конвенционалне вакцине.
Друге користе безопасне људске вирусе да би унеле у организам и елементе из опасних вируса од којих се треба заштитити. Тако, рецимо, руска Спутник В вакцина користи аденовирус који код људи изазива само благе симптоме прехладе, а онда он убаци у наше ћелије ДНК инструкције како произвести протеин коронавируса. Поред ове, аденовирусна вакцина је и тзв. Оксфордска (АстраЗенеца) коју развијају Универзитет у Оксфорду и компанија АстраЗенеца.
Обе ове методе раније су коришћене приликом прављења вакцина. Осим тога, у игри за борбу против короне је и такозвана РНК вакцина која представља нови приступ. Ове вакцине имитирају вирус, али уместо да убаце целу вирусну РНК оне убаце само делић који је довољан да имуни систем препозна будућег нападача. Представници овог типа вакцина су Фајзер-Бионтек (Пфизер-БиоНТецх) и Модерна.
Предности и мане вакцина
С обзиром на то да вируси користе наше нормалне функције, наш имуни систем мора да препозна нападача – јер ако промаши мету и погрешно нападне оне које су нам битне за живот, производи аутоимуну болест и сам себе уништава.
И док једни стручњаци сматрају да су РНК вакцине, као што су Фајзерова и Модерна, будућност јер ћемо имати и вакцине и лекове направљене по овом принципу, у јавности су се појавиле скепсе због ризика од изазивања аутоимуних болести.
Ипак, у врло ретким случајевима вакцина може бити окидач аутоимуне болести код људи код којих за то постоји предиспозиција, али додаје и да би код те особе теже облике те аутоимуне болести још лакше покренула инфекција вирусом.
Да ли вакцине против ковида могу да произведу овакве ефекте? Теоријски да, али ни близу онако ефикасно колико сам ковид вирус. У пракси још нису примећени овакви случајеви.
Забуна настаје јер људи, међу којима има и лекара, погрешно закључују да РНК има само у „РНК вакцинама. У стварности, РНК је састојак скоро свих вакцина, а „РНК вакцине“ се тако зову зато што се њихов механизам дејства заснива само на РНК.
Што се тиче аденовирусних вакцина, попут Спутник В и Оскфордске, неке од њихових предности су због раније употребе такве технологије, лакша производња у односу на класичне вакцине, што је уједно и предност РНК вакцина, као и потврда да се том методом може постићи трајан имунитет.
Велика предност и услови под којим се транспортују ове вакцине а који нису захтевни као, рецимо, Фајзерова вакцина – која се чува на температури од -70.
Међутим, један од проблема са Спутник В и Оксфордском може бити то што велики број људи има имунитет према аденовирусима. Имуни систем може да препозна „нападача“ из вакцине и да уништи аденовирусе пре него што они стигну да инфицирају ћелије и пре него што се створи имунитет против вируса корона.
Проблем је и у томе што нису објављени подаци из треће фазе клиничког испитивања руске вакцине – фазе у којој се проверава ефикасност вакцине на масовном тестирању неколико десетина хиљада људи.
Ово је проблем и са кинеском вакцином за нема званичних података и о њој се не зна много.
У сваком случају грађани треба да се пријаве за било коју од поменутих вакцина и да приме прву коју могу. Изузетак су једино особе са тешким алергијама и оне не би требало да приме пре свега Фајзерову вакцину – закључује наш млади научник Др Милош Бабић, из Бостона, у САД.
„Српска стварност“ / Ј. С. /
