- 03. 2021.
Ниједна држава не може да донесе мере које ће бити толико ефикасне да спрече масовно заражавање ако се сваки појединац не понаша одговорно и савесно, изјавила је данас министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и чланица Кризног штаба Дарија Кисић Тепавчевић.
Она је гостујући у емисији Уранак на К1 телевизији, рекла да свако сам за себе мора да ограничи своје кретање и смањи ризик.
“Нема идеалне мере. Могли би нормално или релативно нормално да живимо када би се сви придржавали превентивних мера”, нагласила је Кисић Тепавчевићева.
Поводом недавног музичког концерта у Комбаник дворани, оценила је да је ту злоупотребљена чињеница да културне манифестације, као што су позоришне представе и сличне, могу да се одржавају под одређеним правилима.
“Концерт није културна манифестација. То није смело да се одржи, тим пре што је певање веома ризично за пренос капљица којима се вирус шири”, рекла је министарка.
На питање да ли је оправдано затварање на 10 дана или две недеље, каквих ставова има, одговорила је да би то могло смањити заражавање и оптерећеност здравственог система и здравствених радника.
Она је, међутим, додала да се, ако се затварање доживи као затвор где ће се само одбројавати дани а после се понашати, како је рекла, као пуштени са ланца, онда ништа не би урадило, већ би се само одложила изложеност зарази.
Затварање би, према њеним речима, имало смисла једино ако би се ти дани искористили да се што већи број људи вакцинише и тако смањи ризик од заразе и њеног преношења.
Кисић Тепавчевићева је указала да ефекти вакцинације већ почињу да се виде и да ће бити све изразитији.
У том смислу је навела да на основу јучерасњих података у свету више 90 одсто свих хоспитализованих нису вакцинисани.
“Биће све већа разлика између вакцинисаних и оних других, како буде одмицало време, јер ћемо имати све већи број људи где је прошао критични временски период после примања друге дозе, када већина стиче имунитет”, навела је Кисић Тепавчевићева.
Рекла је да је и у Србији и у другим земљама било заражавања вакцинисаних особа, а учесталост те појаве ја зависила од врсте вакцине и колико је времена потребно да се створи оптимална количина имунитета након друге дозе.
“И у Израелу, као одличном примеру за имунизацију, већина вакцинисаних се заразила између прве и друге дозе или су симптоме имали 10 односно 14 дана након примања друге дозе”, рекал је министарка.
Она је позвала људе да се вакцинишу у што већем броју и оценила да се они који то још нису урадили, понашају тако зато што оклевају а не зато што одбијају вакцинацију.
А поводом најава из Европске уније да ће ковид пашосе добијати само они који се вакцинишу вакцинама одобреним у ЕУ, Кисић Тепавчевићева је рекла да су све вакцине добре и да не треба да повод за вакцвинисање буде путовање, већ да главни повод треба да буде заштита себе и своје околине.
Навела је да у највећем броју случајева вакцина штити од тешких клиничких слика и хоспитализације.
“Ако вакцинисана особа дође у контакт са оболелом особом, она у највећем броју случајева неће оболети. А када је реч о томе да ли може да пренесе вирус ако има асимптоматску или блажу форму болести, још се претпоставља да може, мада је то много мање него када су у питању невакцинисани”, објаснила је она.
Додала је и да се највећи број вакцинисаних неће разболети а огроман део, њих више од 95 одсто, неће имати клиничку слику која ће захтевати хоспитализацију.
На питање колико људи би требало да се вакцинише како би се стекао колективни имунитет, одговорила је да је то незахвално предвиђати.
Првобитна процена је, каже, била да је проценат од 70 тај који би спречио епидемијско ширење болести а да ће сада, када се појављују све вирулентнији сојеви, то можда бити и више.
“Претпоставља се да је за нас критични моменат између милион и по до два милиона комплетно вакцинисаних”, рекла је Кисић Тепавчевићева.
Навела је и да ће се смањивати старосна граница за оне који треба да се вакцинишу. У Израелу је она смањена са 18 на 16 година и може се очекивати да ће се и даље смањивати.
Упитана шта се може очекивати од сутрашње седнице кризног штаба и какав је њен став према затварању, рекла је да је њено стручно мишљење да је затварање на одређени временски период пожељно како би се ојачао капацитет здравственог система и спасили здравствени радници који су на граници физичке издржљивости.
„Српска стварност“
