- 02. 2020.
Драмски писац и академик Душан Ковачавић оценио је да се у Србији као и деценијама уназад дешавају поделе.
“Оне су данас више него кључне. Ако би у једну реч требало ставити садашњост, онда је то – поделе”, рекао је Ковачевић за “Блиц” говорећи о томе у каквом тренутку Србија обележава Дан државности.
Он је указао да Србију ове и следеће године чекају врло важни и озбиљни догађаји у политичком смислу.
“Јер све што се догађа око Косова мора се привести и приводи се крају. И то свако ко иоле брине бригу о земљи Србији, а успут помало и мисли, увиђа да улазимо у финиш. Сви ови предлози који се сад догађају – да се отворе авио-линије, железничке, заврши ауто-пут…- јесу, како год ко шта упаковао, суштински прича о предлогу за признавање Косова”, сматра Ковачевић.
Како наводи, “то ће бити нешто што ће се испоручити у врло скором времену, попут ултиматума”, а то га, додаје, страшно подсећа на 1914. годину, када смо добили ултиматум, који је гласио “Или ћете пристати или вас неће бити”.
“У сваком смислу, у економском су одмах биле уведене неке царине, забране… Ултиматум који Србија није могла да прихвати”, наводи Ковачевић.
Настављајући да пореди догађаје, истиче да је Србија географски тад била окружена са 55 милиона становника који су припадали Аустроугарској монархији, док је данас са свих страна окружена са 55, “односно колико већ милиона људи који припадају Европској унији и НАТО пакту”.
Ковачевић истиче да је ултиматум поново на прагу.
“Не знам уопште како то може да се реши када једног дана ускоро дођу и кажу нудимо то и то, конкретна понуда. И кажу: а ви за рачун наше доброте и разумевања ћете учинити то и то или ћемо кренути потпуно другим путем да остваримо оно што хоћемо. Не мора ратом, сила је и ако вас затворе као што смо ономад били блокирани и под санкцијама. Не знам како из целе те приче, ко сме да потпише”, каже Ковачевић.
Каже и да стрепи, јер нам над главом “није мач него гиљотина”.
“По мом осећају ствари, то нас чека од јесени наредне године… Јасно је да су ЕУ, Америка, Немачка, решиле да реше ствар”, оцењује Ковачевић.
Он додаје и да Србима не треба непријатељ да би себе докрајчили, али да је парадоксално то што се уједине кад дође непријатељ.
„Српска стварност“
