- 04. 2019.
“Најновији напади на новинаре у Србији су део тренда насталог за време владавине Александра Вучића чија реторика је сигнал непријатељима слободних медија да нападају новинаре”, кажу за Глас Америке у Комитету за заштиту новинара (ЦПЈ) из Њујорка. Истичу и да слободу медија и безбедност новинара у Србији треба да обезбеди званични Београд, а не владе у Берлину или Вашингтону.
У овој организацији су за Глас Америке прокоментарисали нападе на уредника БИРН-а Слободана Георгиева који је у серији видео клипова на Твитеру окарактерисан као “издајник и страни плаћеник”, и писање једног портала који је три независне новинарке и ауторке документарног филма “Албанке су наше сестре” Сању Кљајић, Милену Поповић и Вању Ђурић описао као “срамоту за Србију” и “стране плаћенице”.
“Веома смо забринути због нових напада на независне новинаре у Србији. Нажалост, то је у склопу тренда погоршања слободе медија који смо видели за време председника Александра Вучића. Један од најгорих напада које смо забележили у протеклим месецима је напад на истраживачког новинара Милана Јовановића, а делује да је он и даље у опасности“, рекла је за Глас Америке Гулноза Саид, координаторка програма за Европу и Централну Азију у Комитету за заштиту новинара.
“Видели смо да реторика против медија долази од највиших српских званичника, укључујући и председника Александра Вучића. Таква реторика је сигнал свим непријатељима слободних медија да могу да малтретирају и нападају новинаре и да ти напади остају некажњени. Власт у Србији, укључујући и председника Вучића, треба отворено и јасно да осуде сваки покушај да се новинарима ограничи слобода и да инструише надлежне органе да осигурају безбедност независних медија и новинара”, закључује Саид.
Репортери без граница су констатовали пад Србије на скали Индекса слободе медија у свету за 14 места, док је организација Фридом Хаус раније Србију из групе “слободних” сврстала у “делимично слободне” земље.
Упркос извештајима међународних невладиних организација о угроженој слободи медија у Србији, отворене критике међународних званичника на рачун власти у Србији често изостају.
Још 2015. године Јоханес Хан, тадашњи космесар за проширење и суседску политику Европске уније, рекао је у Београду да оптужбе о кршењу слободе медија треба поткрепити доказима.
У Комитету за заштиту новинара ипак не верују да међународна заједница жмури на нападе на новинаре и угрожавање слободе медија у Србији.
“Али, мислимо да партнери званичног Београда – стране владе, институције ЕУ или међународне финансијске институције треба више да раде на томе да Србија осигура слободу медија. Сваки пут када се страни званичници или представници међународних организација састају са српским званичницима, на дневном реду морају бити слобода медија и напади на новинаре, и то ће држави Вучићеву администрацију у приправности. Али, увек понављам да нису владе у Берлину и Вашингтону или званичници у Бриселу и Стразбуру ти који маре за слободу медија у Србији. То мора бити влада Србије и остале гране власти којима слобода медија мора бити политички приоритет. Морају осигурати безбедност новинара, слободну размену мишљења, транспарентно доношење одлука о којем ће се извештавати – јер то чини Србију јачом, не слабијом”, сматра Гулноза Саид.
Због учесталих претњи и напада на новинаре на друштвеним мрежама, испред Тужилаштва за високотехнолошки криминал у Београду одржан је протест на којем су новинари тражили заштиту од напада који често долазе и од припадника власти.
„Српска стварност“ / ВОА /
