- 06. 2020.
Коронавирус у Србији и даље је присутан, а у којој мери ће да се шири, званичници кажу зависи од понашања сваког од нас и да ли се придржавамо препоручених мера. Сигурни смо да то није довољно и да бисмо морали многе мере да учинимо обавезујућим.
Од почетка пандемије у Србији је евидентирано 12.426 оболелих, а умрло је 256 особа. Јуче је регистровано још 59 случајева корона вируса и још једна особа је преминула и сличне бројке се данима понављају. То су бројке којима само реалтивно можемо да будемо задовољни у односу на укупан број заражених и умрлих у свету.
Оно што забрињава јесте да смо све мере које су итекако имале смисла свели на ниво препоруке. Посебно забрињава што смо широм отворили границе без икаквих ограничења, у ситуацији када је број заражених у свету никада већи, а у земљама у којима је епидемија наизглед готово заустављена, поново се вирус разбуктава, па су принуђени да строге мере поново враћају. Упозорења експерата Светске здравствене организације нису допирала до нас, јер су упозоравали да са укидањем мера треба бити обазрив и који су најављивали да нови талас вируса само што није стигао и да га треба очекивати.
Та упозорења су се посебно односила на државе и људе какви смо ми, јер смо кратког памћења, а препоруке уважавамо само ако иза њих стоје санкције. У то се свако могао одмах по укидању мера да увери, јер се живот у тој мери нормализовао, као да је вирус био далеко од нас. Људи су почели масовно да се окупљају, а свет се томе могао само да чуди.
Корона вирус је ипак и даље са нама. То нису џепови, како неко покушава да их представи, него нова жаришта, која могу врло брзо да прерасту у много већу епидемију него што смо је до сада имали. Слушајући синоћ директорку Здравственог центра за студенте, која је у тренуцима искрености и професионалног односа према послу којим се бави, признала да је енорман број младих који имају симптоме корона вируса, а да од скромног броја узорака који тестирају, готово половина је позитивна.
Од лекара се наравно очекује професионалност, али и она добрим делом зависи од могућности које им се стављају на располагање.
Зато апел надлежнима да обиђу здравствене центре у којима је све већи број људи који имају здравствене проблеме и сумњу да можда имају корона вирус и да наставе да пружају подршку здравственим центрима да сви који имају сумњу на вирус да морају да буду проверени. Такође, треба хитно преиспитати могућност увођења санкција, барем за послодавце у затвореним просторима и за организаторе масовних окупљања који се не придржавају обавезних препорука.
На нама, који смо свесни да су последице преношења вируса и даље велике и који се придржавамо препорука, преостало је да и даље перемо руке, одржавамо предложену дистанцу и носимо маске у затвореном простору где и даље постоји велики рзик заражавања, а то су посебно продавнице и јавни превоз. На онима који могу да учину много више, све је на њиховој савести и моралној одговорности да ли ће и када ће у име струке да учине нешто више.
„Српска стварност“
